AKO SVET POGODI GLOBALNA KATASTROFA Naučnici izdvojili četiri zemlje u kojima su najveće šanse za opstanak

Među zemljama koje bi imale najveće šanse za opstanak su i Argentina, Brazil i Novi Zeland.

Istraživači su analizirali koja su mesta najotpornija na globalne katastrofalne rizike – događaje koji bi tokom nekoliko meseci ili godina mogli da usmrte više od 10 odsto svetske populacije.

„Ovakve vrste katastrofa nisu dovoljno istražene“, jer verovatnoća da će se dogoditi nije velika, rekao je za „Lajv sajens“ prvi autor studije Florijan Ulrih Jen, istraživač Univerziteta u Hagenu u Nemačkoj.

Ipak, takve katastrofe su moguće i, ukoliko bi se dogodile, nijedna zemlja ne bi ostala potpuno pošteđena, naveo je Jen. Međutim, neka mesta su ranjivija od drugih.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Global čelendžiz“, istraživači su analizirali radove iz različitih oblasti, poput bezbednosti hrane, biološkog oružja i vulkanskih erupcija, kako bi identifikovali potencijalne globalne katastrofalne rizike i faktore koji su u prošlosti, ili u katastrofama manjih razmera, pomagali zajednicama da ih prebrode. U bazu podataka uključili su i naučne radove koje su predložili stručnjaci iz pojedinih oblasti.

Tim je identifikovao tri široke kategorije rizika: događaje koji bi zaklonili sunčevu svetlost, poput nuklearnog rata ili ogromne vulkanske erupcije; događaje koji bi uništili globalnu infrastrukturu, kao što su geomagnetna oluja ili masovni sajber-napad; i biološke opasnosti, poput prirodnih ili veštački izazvanih zaraznih bolesti koje bi mogle da usmrte veliki deo stanovništva.

Takvi događaji imali bi značajne i dugotrajne posledice širom sveta. Mnogi bi doveli do globalne gladi usled propadanja useva i raspada trgovinskih mreža.

„Sistem proizvodnje i snabdevanja hranom često je ono što vas na kraju dokrajči“, ističe Jen.

Balansiranje između različitih rizika

Tim je identifikovao karakteristike koje pojedine zemlje čine otpornijim na katastrofe i sposobnijim da obezbede hranu svom stanovništvu. Iako, kako su autori napisali, „nijedno mesto na Zemlji“ ne bi bilo otporno na sve katastrofalne rizike, neke zemlje bi prošle bolje od drugih.

Istraživači su utvrdili da su bogatije zemlje i regioni sa snažnom industrijskom bazom, koji pritom nisu u velikoj meri zavisni od globalne trgovine, sposobniji da prebrode globalne katastrofe.

Snažna industrijska baza omogućava zemljama da same proizvode robu koju više ne bi mogle da uvoze, čime postaju otpornije.

Važnu ulogu ima i geografija. Velika ostrva imaju prednost u odnosu na kontinentalne teritorije jer se lakše mogu izolovati, ali je neophodno i da imaju privredu koja je barem delimično sposobna da samostalno funkcioniše, naveli su istraživači.

Ako je neka ostrvska zemlja veoma zavisna od međunarodne trgovine, poput Japana, našla bi se u velikim problemima ukoliko bi globalne trgovinske mreže bile prekinute, pokazala je studija.

Pojedine zemlje i regioni manje su otporni na određene vrste katastrofa, čak i kada su bogati. Na primer, zemlje koje poseduju nuklearne kapacitete, poput SAD, Velike Britanije, Francuske, Izraela, Rusije, Pakistana i Indije, izloženije su riziku od učešća u nuklearnom ratu.

Zbog toga je Severna hemisfera, na kojoj se nalaze zemlje NATO-a, ranjivija na nuklearni napad od područja na Južnoj hemisferi.

U južnoj polovini planete ima i manje vulkana, dok Južna hemisfera ima veću površinu pod okeanima, koji deluju kao klimatski amortizer. Zbog toga su tamošnje zemlje otpornije na posledice ogromne vulkanske erupcije, navodi se u studiji.

Globalna otpornost

Postoje faktori koji svim zemljama pomažu da lakše prebrode katastrofe, poput demokratskih procesa i veće ravnopravnosti, rekao je Jen.

„Kada se ovakve katastrofe dogode, morate da donosite ispravne odluke, a to zavisi od toga da li vaša zemlja ima funkcionalnu vlast“, objašnjava Jen.

„Nejednakost pogoršava funkcionisanje vlasti, jer dovodi do stvari poput rivalstva među elitama ili slabljenja kapaciteta države.“

Australija se pokazala kao najbolje mesto za preživljavanje katastrofalnog događaja koji bi desetkovao svetsku populaciju.

Nalazi se na Južnoj hemisferi, daleko od područja na kojima bi najverovatnije izbio nuklearni sukob, iako autori upozoravaju da je saveznica SAD, što bi moglo da poveća njenu izloženost riziku.

Australija je istovremeno veliki proizvođač hrane, ima raznovrsne klimatske zone i značajnu energetsku infrastrukturu.

Sledeća najpovoljnija mesta su Argentina, Brazil i Novi Zeland.

Novi Zeland je slabije rangiran od Australije jer ima aktivne vulkane, malu industrijsku bazu i, budući da je okružen vodom, izložen je cunamijima. Brazil i Argentina, s druge strane, imaju visok nivo nejednakosti i istoriju političke nestabilnosti, napisali su autori.

Istraživači navode i da je Island bio jedan od kandidata za bezbedno utočište, ali ga položaj na krajnjem severu čini ranjivim na velike temperaturne promene ukoliko bi neki katastrofalni događaj blokirao sunčevu svetlost.

Prema studiji, SAD nisu u naročito povoljnom položaju kada je reč o preživljavanju globalne katastrofe.

Zbog svog geografskog položaja, zemlja je izložena pretnji od geomagnetnih oluja, ali i nuklearnog rata. Autori su ukazali i na loše rezultate SAD tokom pandemije kovida 19, za koje smatraju da su bili posledica „nedostatka političke volje i slabe društvene kohezije“.

Dejvid Denkenberger, direktor organizacije „Alijansa za obezbeđivanje hrane Zemlji u katastrofama“ (ALLFED) i istraživač Univerziteta Kenterberi na Novom Zelandu, rekao je za „Lajv sajens“ da nova studija doprinosi razumevanju budućih rizika time što razmatra širi spektar mogućih katastrofa.

„Nijedna zemlja nije otporna na svaku katastrofu i to je važan centralni zaključak“, ističe Denkenberger.

Prema njegovim rečima, koristan naredni korak bio bi da se kvantifikuju relativna verovatnoća i ozbiljnost različitih katastrofa, kao i značaj različitih faktora otpornosti, jer ti faktori mogu podrazumevati značajne kompromise. Denkenberger je ranije sarađivao sa Jenom, ali nije autor ovog rada.

Kako povećati otpornost

Iako je malo verovatno da će se ovakve globalne katastrofe dogoditi, važno je da budu uvrštene u nacionalne registre rizika i da postoje međunarodni trgovinski sporazumi za slučaj da do njih ipak dođe, smatra Jen.

„Kada se dogode globalne katastrofe, verovatno biste morali da reorganizujete sistem proizvodnje i snabdevanja hranom – gde se hrana proizvodi i gde se njome trguje. Šanse da se pronađe dobar kompromis tek nakon što se katastrofa dogodi deluju veoma male“, dodaje Jen.

Denkenberger je izneo sličan stav. Prema njegovim rečima, studija jasno pokazuje da regionalna otpornost na globalne katastrofalne rizike zahteva ulaganje u praktičnu pripremljenost, uključujući otpornost sistema proizvodnje i snabdevanja hranom, kritičnu infrastrukturu, koordinisanu trgovinu i upravljanje.

RTS