(VIDEO) UDALA SE ZA 25 GODINA STARIJEG ČOBANINA, A ONDA JE SVE POŠLO PO ZLU Bio je težak skoro milion evra, a testament je šokirao sve

 Živeo je izuzetno skromno u trošnoj kamenoj kući u francuskim Alpima, bez struje, tekuće vode, kupatila i toaleta. Luksuz ga očigledno nije zanimao, iako je, bar prema vrednosti imovine, mogao da ga priušti.

Ovaj povučeni stočar posedovao je nekoliko kuća i veliku količinu zemlje iznad poznatog francuskog skijališta, a vrednost njegove imovine procenjivala se na gotovo milion evra.

Njegov život verovatno bi ostao tek zanimljiva lokalna priča da se 2011. godine nije pojavila Sandrin Devijar, elegantna agentica za nekretnine iz Pariza, koja je bila 25 godina mlađa od njega. Njihova veza, a potom i brak, izazvali su veliku sumnju među meštanima. U priču su se uključili policija i tužilaštvo, a posle Marselove smrti počela je višegodišnja bitka za njegovu imovinu.

Živeo skromno, a posedovao vredne nekretnine

Marsel je u vreme njihovog upoznavanja imao 67 godina. Živeo je u Pi-Sen-Pjeru iznad Briansona, nedaleko od skijališta Ser Ševalije, a kao penzionisani uzgajivač goveda bio je dobro poznat lokalnom stanovništvu.

Bio je i jedan od najvećih zemljoposednika na području opštine. Francuski mediji pisali su da je, osim kuće u kojoj je živeo, posedovao još pet objekata. Bogatstvom se nije razmetao. Pojedinim ljudima čak je dozvoljavao da žive u njegovim kućama bez plaćanja kirije, a zauzvrat su ih održavali i popravljali.

Upravo će neki od tih stanara posle njegove smrti postati ključne osobe u dugogodišnjoj borbi za nasledstvo.

Dolazak Parižanke podigao selo na noge

Sandrin je živela potpuno drugačijim životom. Imala je 42 godine, dolazila je iz Pariza i bavila se nekretninama. Njeno zanimanje dodatno je podstaklo nepoverenje meštana kada se pročulo da je u vezi sa bogatim vlasnikom zemlje koji je decenijama živeo sam.

Prema pisanju francuskog „Parizijena“, upoznao ih je profesor filozofije iz Pariza koji je imao nekretninu u tom području. Njihov prvi susret navodno uopšte nije bio romantičan. Sandrin je u početku želela da razgovara sa Marselom o kupovini njegove zemlje, što je on odbio. Njihov odnos se tek kasnije razvio u ljubavnu vezu.

Meštanima je sve bilo sumnjivo. Marsel je decenijama živeo povučeno, a onda je odlučio da oženi 25 godina mlađu Parižanku koja se profesionalno bavila nekretninama.

Sumnje su otišle toliko daleko da je tadašnji gradonačelnik zatražio od žandarmerije da proveri okolnosti planiranog braka. Policija je razgovarala i sa Marselom i sa Sandrin, ali tužilaštvo nije pronašlo razlog da spreči venčanje.

Venčanje pratili zvižduci

Ni policijska provera nije ubedila stanovnike da Sandrin ima iskrene namere. Kada se par u septembru 2011. venčao, ispred opštine su ih dočekali zvižduci i negodovanje.

Atmosfera je, prema tadašnjim izveštajima, bila toliko napeta da je gradonačelnik morao da traži tišinu kako bi uopšte mogao da završi ceremoniju. Marsel i Sandrin su zbog buke čak morali da ponove svoj pristanak.

Meštani su osnovali i grupu čiji je cilj bio da zaštiti Marsela jer su verovali da postoji opasnost da ostane bez imovine. Sandrin je optužbe odbacivala. Tvrdila je da voli Marsela i pojavljivala se u francuskim televizijskim emisijama pokušavajući da uveri javnost da se nije udala zbog njegovog bogatstva.

Posle venčanja otišli su na medeni mesec u Pariz, ali supružnici nakon toga nisu vodili klasičan zajednički život. Sandrin je uglavnom ostajala u Parizu, dok se Marsel vratio svojoj kamenoj kući u Alpima.

Njihova neobična veza nastavila je da privlači pažnju. Sandrin je suprugu posvetila pesmu „L’Apel di sole“, odnosno „Zov sunca“, a Marsel se pojavio i u spotu, obučen kao monah. Nazivala ga je svojim „pećinskim čovekom“ i tvrdila da je upravo njegova različitost jedan od razloga zbog kojih ga voli.

Kasnije su se pojavili i dokumenti u kojima je Marsel svoj odnos sa Sandrin navodno opisivao kao brak bez stvarnog zajedničkog života. „Parizijen“ je pisao i da je pre smrti razmišljao o razvodu, ali za to nije dobio priliku.

Poginuo samo godinu dana posle venčanja

Krajem novembra 2012. godine Marsel se vozio automobilom kojim je upravljao Klod Amelen, isti čovek koji ga je svojevremeno upoznao sa Sandrin. Sa njima je bila i Amelenova partnerka.

Po gustoj magli i klizavom putu automobil je sleteo u provaliju. Vozač i njegova partnerka su teško povređeni, dok je Marsel preminuo od zadobijenih povreda.

Zbog svih kontroverzi koje su pratile njegov brak, nesreća je ubrzo pokrenula glasine. Francuske vlasti istražile su okolnosti Marselove smrti i odbacile sumnje da je namerno ubijen. Vozač je procesuiran zbog sumnje da je iz nehata izazvao smrt, ali je kasnije oslobođen.

Sandrin je, navodno, na suprugovoj sahrani bila potpuno slomljena. Podigla mu je i uređenu grobnicu na lokalnom groblju. Međutim, samo šest meseci kasnije pojavio se dokument koji je ponovo promenio celu priču.

Pronašli njegov rukom napisan testament

Da nije bilo testamenta, Sandrin bi kao Marselova supruga imala veoma važnu poziciju prilikom raspodele njegove imovine. Međutim, otprilike pola godine posle njegove smrti jedan od stanara njegovih kuća pronašao je rukom ispisani dokument.

Marsel poslednju volju nije sastavio kod advokata. Napisao ju je rukom, na poleđini drugog dokumenta, samo nekoliko nedelja pre pogibije.

A sadržaj je za njegovu udovicu bio veliko iznenađenje.

Prema testamentu, Marsel je želeo da njegove kuće pripadnu ljudima koji su u njima već živeli. Među naslednicima su bile i druge osobe iz njegovog okruženja, dok Sandrin nije namenio svoju imovinu.

Udovica je testament osporila. Tvrdila je da je Marsel bio pod uticajem ljudi koji su ga okruživali, a usledio je niz prijava i optužbi koje su uključivale navode o prevari, iskorišćavanju njegove slabosti i falsifikovanju dokumenata.

Veštaci utvrdili ko je napisao dokument

Jedno od ključnih pitanja bilo je da li je testament zaista napisao Marsel. Dokument je zato podvrgnut grafološkim veštačenjima, nakon kojih je pravosuđe zaključilo da rukopis pripada njemu i da deluje prirodno i spontano.

Apelacioni sud u Grenoblu je 2017. godine potvrdio odluku kojom nije prihvaćena tvrdnja udovice da je oporuka rezultat prevare. Sandrin je nastavila pravnu borbu, ali poslednja volja njenog supruga nije poništena.

Činilo se da bi time dugogodišnji spor mogao biti završen i da će stanari konačno postati vlasnici nekretnina koje im je Marsel ostavio. Ipak, usledio je novi pravni obrt.

Više od decenije kasnije pojavio se novi problem

Ljudi navedeni u oporuci zbog dugotrajnih postupaka godinama nisu mogli da raspolažu nekretninama. Kada su pokušali da formalno ostvare nasledna prava, suočili su se sa pitanjem zastarelosti.

Francuski „Dofine Libere“ je 2025. godine izvestio da se sudska praksa u međuvremenu promenila i da je rok za određene zahteve povezane sa isporukom legata sa nekadašnjih 30 godina skraćen na pet.

Budući da je Marsel preminuo još 2012. godine, njegovi naslednici našli su se u gotovo paradoksalnoj situaciji. Posle godina dokazivanja valjanosti njegove poslednje volje, pojavila se mogućnost da zbog proteka roka ipak ne uspeju da preuzmu imovinu koju im je ostavio.

Početkom 2025. godine troje ljudi koji žive u nekadašnjim Marselovim kućama zato se odlučilo na još neobičniji pravni potez.

Pred sudom u Grasu zatražili su da se njegov brak sa Sandrin posthumno poništi, tvrdeći da prilikom sklapanja braka nije postojala stvarna saglasnost. Kao jedan od argumenata ponovo su se pojavile reči koje je Marsel navodno izgovorio na dan venčanja – da nije želeo da se oženi i da nije imao izbora.

Sandrin je tokom svih tih godina insistirala na suprotnom i tvrdila da je njihova ljubav bila stvarna i obostrana.

Više od 13 godina posle smrti čoveka kojeg su francuski mediji prozvali „milionerom u dronjcima“, njegova imovina i dalje je predmet pravnih sporova. „Parizijen“ je u junu 2025. izvestio da spor između udovice i ljudi kojima je Marsel oporukom namenio nekretnine još traje.

Dnevno.hr