(ВИДЕО) УДАЛА СЕ ЗА 25 ГОДИНА СТАРИЈЕГ ЧОБАНИНА, А ОНДА ЈЕ СВЕ ПОШЛО ПО ЗЛУ Био је тежак скоро милион евра, а тестамент је шокирао све

 Живео је изузетно скромно у трошној каменој кући у француским Алпима, без струје, текуће воде, купатила и тоалета. Луксуз га очигледно није занимао, иако је, бар према вредности имовине, могао да га приушти.

Овај повучени сточар поседовао је неколико кућа и велику количину земље изнад познатог француског скијалишта, а вредност његове имовине процењивала се на готово милион евра.

Његов живот вероватно би остао тек занимљива локална прича да се 2011. године није појавила Сандрин Девијар, елегантна агентица за некретнине из Париза, која је била 25 година млађа од њега. Њихова веза, а потом и брак, изазвали су велику сумњу међу мештанима. У причу су се укључили полиција и тужилаштво, а после Марселове смрти почела је вишегодишња битка за његову имовину.

Живео скромно, а поседовао вредне некретнине

Марсел је у време њиховог упознавања имао 67 година. Живео је у Пи-Сен-Пјеру изнад Бриансона, недалеко од скијалишта Сер Шевалије, а као пензионисани узгајивач говеда био је добро познат локалном становништву.

Био је и један од највећих земљопоседника на подручју општине. Француски медији писали су да је, осим куће у којој је живео, поседовао још пет објеката. Богатством се није разметао. Појединим људима чак је дозвољавао да живе у његовим кућама без плаћања кирије, а заузврат су их одржавали и поправљали.

Управо ће неки од тих станара после његове смрти постати кључне особе у дугогодишњој борби за наследство.

Долазак Парижанке подигао село на ноге

Сандрин је живела потпуно другачијим животом. Имала је 42 године, долазила је из Париза и бавила се некретнинама. Њено занимање додатно је подстакло неповерење мештана када се прочуло да је у вези са богатим власником земље који је деценијама живео сам.

Према писању француског „Паризијена“, упознао их је професор филозофије из Париза који је имао некретнину у том подручју. Њихов први сусрет наводно уопште није био романтичан. Сандрин је у почетку желела да разговара са Марселом о куповини његове земље, што је он одбио. Њихов однос се тек касније развио у љубавну везу.

Мештанима је све било сумњиво. Марсел је деценијама живео повучено, а онда је одлучио да ожени 25 година млађу Парижанку која се професионално бавила некретнинама.

Сумње су отишле толико далеко да је тадашњи градоначелник затражио од жандармерије да провери околности планираног брака. Полиција је разговарала и са Марселом и са Сандрин, али тужилаштво није пронашло разлог да спречи венчање.

Венчање пратили звиждуци

Ни полицијска провера није убедила становнике да Сандрин има искрене намере. Када се пар у септембру 2011. венчао, испред општине су их дочекали звиждуци и негодовање.

Атмосфера је, према тадашњим извештајима, била толико напета да је градоначелник морао да тражи тишину како би уопште могао да заврши церемонију. Марсел и Сандрин су због буке чак морали да понове свој пристанак.

Мештани су основали и групу чији је циљ био да заштити Марсела јер су веровали да постоји опасност да остане без имовине. Сандрин је оптужбе одбацивала. Тврдила је да воли Марсела и појављивала се у француским телевизијским емисијама покушавајући да увери јавност да се није удала због његовог богатства.

После венчања отишли су на медени месец у Париз, али супружници након тога нису водили класичан заједнички живот. Сандрин је углавном остајала у Паризу, док се Марсел вратио својој каменој кући у Алпима.

Њихова необична веза наставила је да привлачи пажњу. Сандрин је супругу посветила песму „Л’Апел ди соле“, односно „Зов сунца“, а Марсел се појавио и у споту, обучен као монах. Називала га је својим „пећинским човеком“ и тврдила да је управо његова различитост један од разлога због којих га воли.

Касније су се појавили и документи у којима је Марсел свој однос са Сандрин наводно описивао као брак без стварног заједничког живота. „Паризијен“ је писао и да је пре смрти размишљао о разводу, али за то није добио прилику.

Погинуо само годину дана после венчања

Крајем новембра 2012. године Марсел се возио аутомобилом којим је управљао Клод Амелен, исти човек који га је својевремено упознао са Сандрин. Са њима је била и Амеленова партнерка.

По густој магли и клизавом путу аутомобил је слетео у провалију. Возач и његова партнерка су тешко повређени, док је Марсел преминуо од задобијених повреда.

Због свих контроверзи које су пратиле његов брак, несрећа је убрзо покренула гласине. Француске власти истражиле су околности Марселове смрти и одбациле сумње да је намерно убијен. Возач је процесуиран због сумње да је из нехата изазвао смрт, али је касније ослобођен.

Сандрин је, наводно, на супруговој сахрани била потпуно сломљена. Подигла му је и уређену гробницу на локалном гробљу. Међутим, само шест месеци касније појавио се документ који је поново променио целу причу.

Пронашли његов руком написан тестамент

Да није било тестамента, Сандрин би као Марселова супруга имала веома важну позицију приликом расподеле његове имовине. Међутим, отприлике пола године после његове смрти један од станара његових кућа пронашао је руком исписани документ.

Марсел последњу вољу није саставио код адвоката. Написао ју је руком, на полеђини другог документа, само неколико недеља пре погибије.

А садржај је за његову удовицу био велико изненађење.

Према тестаменту, Марсел је желео да његове куће припадну људима који су у њима већ живели. Међу наследницима су биле и друге особе из његовог окружења, док Сандрин није наменио своју имовину.

Удовица је тестамент оспорила. Тврдила је да је Марсел био под утицајем људи који су га окруживали, а уследио је низ пријава и оптужби које су укључивале наводе о превари, искоришћавању његове слабости и фалсификовању докумената.

Вештаци утврдили ко је написао документ

Једно од кључних питања било је да ли је тестамент заиста написао Марсел. Документ је зато подвргнут графолошким вештачењима, након којих је правосуђе закључило да рукопис припада њему и да делује природно и спонтано.

Апелациони суд у Греноблу је 2017. године потврдио одлуку којом није прихваћена тврдња удовице да је опорука резултат преваре. Сандрин је наставила правну борбу, али последња воља њеног супруга није поништена.

Чинило се да би тиме дугогодишњи спор могао бити завршен и да ће станари коначно постати власници некретнина које им је Марсел оставио. Ипак, уследио је нови правни обрт.

Више од деценије касније појавио се нови проблем

Људи наведени у опоруци због дуготрајних поступака годинама нису могли да располажу некретнинама. Када су покушали да формално остваре наследна права, суочили су се са питањем застарелости.

Француски „Дофине Либере“ је 2025. године известио да се судска пракса у међувремену променила и да је рок за одређене захтеве повезане са испоруком легата са некадашњих 30 година скраћен на пет.

Будући да је Марсел преминуо још 2012. године, његови наследници нашли су се у готово парадоксалној ситуацији. После година доказивања ваљаности његове последње воље, појавила се могућност да због протека рока ипак не успеју да преузму имовину коју им је оставио.

Почетком 2025. године троје људи који живе у некадашњим Марселовим кућама зато се одлучило на још необичнији правни потез.

Пред судом у Грасу затражили су да се његов брак са Сандрин постхумно поништи, тврдећи да приликом склапања брака није постојала стварна сагласност. Као један од аргумената поново су се појавиле речи које је Марсел наводно изговорио на дан венчања – да није желео да се ожени и да није имао избора.

Сандрин је током свих тих година инсистирала на супротном и тврдила да је њихова љубав била стварна и обострана.

Више од 13 година после смрти човека којег су француски медији прозвали „милионером у дроњцима“, његова имовина и даље је предмет правних спорова. „Паризијен“ је у јуну 2025. известио да спор између удовице и људи којима је Марсел опоруком наменио некретнине још траје.

Dnevno.hr