BEBE DELILE ISTU MATERICU, ALI NE I RODITELJE Slučaj kakav se gotovo ne viđa završio i pred sudom!
Jedan neobičan slučaj iz Australije privukao je pažnju javnosti nakon što je žena iz Kvinslenda rodila blizance koji su došli na svet istog dana, ali nemaju iste biološke roditelje.
Reč je o izuzetno retkoj situaciji koja je nastala kombinacijom surogatstva, vantelesne oplodnje i potpuno neočekivane prirodne trudnoće. Slučaj je završio i pred sudom, jer postojeći zakoni u Kvinslendu nisu predviđali ovakav scenario.
Žena, čiji je identitet zaštićen, pristala je da bude surogat majka jednom paru koji zbog zdravstvenih problema nije mogao da dobije dete. U aprilu 2025. godine u njenu matericu implantiran je embrion nastao postupkom vantelesne oplodnje, a embrion je bio biološko dete para koji je ugovorio surogatstvo. Međutim, dogodilo se nešto što je gotovo teško zamisliti.
Otprilike u isto vreme kada je obavljen transfer embriona, žena je prirodnim putem zatrudnela sa svojim suprugom. Tako su se u njenoj materici istovremeno razvijala dva fetusa, ali je njihovo biološko poreklo bilo potpuno različito.
Jedna beba, devojčica, bila je biološko dete para koji je koristio surogatstvo, dok je druga beba, dečak, bila biološki sin žene koja je nosila trudnoću i njenog supruga.
Nakon što je trudnoća potvrđena, ultrazvuk je pokazao da žena nosi blizance. Tek naknadnim genetskim testiranjem potvrđeno je da deca nisu međusobno biološki povezana kao uobičajeni blizanci i da pripadaju dvema različitim porodicama.
Obe bebe rođene su carskim rezom u novembru 2025. godine, istog dana. Iako su tokom trudnoće delile istu matericu i rođene su kao deo iste trudnoće, svaka od njih imala je potpuno drugačiju biološku i pravnu vezu s roditeljima.
Upravo je tu nastao problem za australijski pravni sistem. Sud za decu Kvinslenda morao je da utvrdi kako da tretira dve bebe koje su rođene zajedno, ali nisu biološki brat i sestra. Tamošnji propisi o surogatstvu predviđaju posebnu zaštitu za takozvanu braću i sestre po rođenju, pa je bilo potrebno utvrditi da li se to pravilo može primeniti i u ovom potpuno neuobičajenom slučaju.
Džoni Vuldridž zaključila je da deca mogu da se smatraju gestacijskim blizancima, odnosno bebama koje su se razvijale tokom iste trudnoće, ali da prema zakonskoj definiciji nisu braća i sestre po rođenju. Time je omogućeno da devojčica bude pravno priznata kao dete para koji je koristio surogatstvo, dok su dečakovi roditelji ostali žena koja ga je rodila i njen suprug.
Porodice su se složile da deca odrastaju odvojeno, ali i da budu upoznata s činjenicom da imaju jedinstvenu povezanost. Namera je da tokom odrastanja održavaju kontakt i da im se otvoreno govori o njihovom poreklu.
