KRILI OD JAVNOSTI RAK PROSTATE, PSIHIČKE BOLESTI Lideri ovih država imali ozbiljne zdravstvene probleme, ali i nuklearno oružje u rukama! Pogledajte šta je pokazala studija o 15 DRŽAVNIKA

Kako navode naučnici, ovo može biti razlog za veliku zabrinutost, jer se ne zna da li su i koliko sposobni za donošenje važnih odluka ljudi u čijim rukama je nuklearno oružje, pokazalo je istraživanje Univerziteta Otaga, na Novom Zelandu, koje je vodio Nik Vilson, profesor Odeljenja za javno zdravlje Univerziteta Otaga u Velingtonu.

U studiji objavljenoj u BMC Research Notes analizirani su zdravstveni podaci 51 lidera zemalja sa atomskim arsenalom – Kine, Francuske, Indije, Izraela, Severne Koreje, Pakistana, Rusije, Velike Britanije i SAD. Od tih lidera, a svi analizirani su pokojni, 8 njih preminulo je od hroničnih bolesti dok su bili na vlasti, a 5 od srčanog ili moždanog udara, saopštio je Univerzitet Otage.

Mnogi od lidera imali su ozbiljne zdravstvene probleme dok su bili na čelu država, uključujući demenciju, poremećaje ličnosti, depresiju, zavisnost od droge i alkohola... i bili su prava nuklearna opasnost.

Od lidera koji su napustili funkciju živi, njih 15 je imalo potvrđene ili moguće zdravstvene probleme.

- Verovatno je svih 15 lidera tokom obavljanja najviših dužnosti imalo problema sa funkcionisanjem zbog zdravstvenih problema. U nekim slučajevima, ti problemi bili su ogromni, kao što je to bio slučaj sa dvojicom premijera Izraela: Arijelom Šaronom, koji je bio na funkciji kada je pao u komi nakon šloga, i Menahema Begina, koji je imao tako jaku depresiju da je poslednje godine na čelu države proveo izolovan u svom domu. Umanjena sposobnost tokom kriza viđena je i u slučaju Ričarda Niksona, koji se opijao čak i u vreme nuklearne krize na Bliskom istoku – rekao je prof. Vilson i dodao:

- Bilo je i slučajeva da su se zdravstvene informacije o liderima krile od javnosti.

Laganje američke javnosti o stanju Kenedija

To je, navodi se, bio slučaj sa više američkih predsednika, uključujući Dvajta Ajzenhauera, čiji doktori su njegov infarkt 1955. javnosti opisali kao problem sa stomakom, Džona Kenedija, čiji tim je lagao javnost o Adisonovoj bolesti, što je ozbiljna, hronična bolest, i Ronalda Regana, čiji kabinet je krio njegove povrede nakon što je upucan 1981. i verovatno znakove demencije krajem mandata.

Prof. Vilson kaže da je Kenedi bio lošeg zdravlja tokom prve dve godine na čelu Bele kuće 1961. i 1962, a njegovu sposobnost najverovatnije su ometali Adisonova bolest, bol u leđima, kao i korišćenje anabolčkih steroida i amfetamina. Upravo 1961. naredio je propalu invaziju u Zalivu svinja i imao je loš nastup na hladnoratovskom samitu sa sovjetskim liderom Nikitom Hruščovim u Beču, navodi se.

S druge strane, psihički problemi koje je imao Hruščov verovatno su doveli do toga da pokrene Berlinsku krizu i Kubansku raketnu krizu, dodaju stručnjaci.

Situacija u Francuskoj

U Francuskoj se predsednik Fransoa Miteran čvrsto držao vlasti sve do kraja svog mandata 1995. uprkos tome što je krio rak prostate od javnosti i što je njegov doktor 1994. zaključio da više nije sposoban da obavlja svoje dužnosti.

Prof. Vilson rekao je da je zbog međunarodne nestabilnosti do koje je dovela ruska invazija na Ukrajinu 2022. sve važnije da su sposobni lideri na čelu zemalja sa nuklearnim oružjem.

- Ovo je posebno slučaj u Sjedinjenim Državama, gde lider može sam da autarizuje korišćenje nuklearnog oružja, što je situacija koja se naziva „nuklearna monarhija“ – dodao je on.

Istraživanje je vodio Nik Vilson, a s njim su radili profesor Džordž Tomson i nezavisni istraživač dr Met Bojd. Istraživanje je nastavak Vilsonovog rada o zdravlju bivših novozelandskih premijera, kada je utvrdio da su najmanje četvorica njih bila nesposobna za funkciju na kojoj su, trojica zbog zdravlja, a Robert Maldun zbog alkoholizma.

Sistem opoziva za lidere

Prof. Vilson veruje da postoji niz mera koje bi mogle da smanje globalne bezbednosne rizike zbog nesposobnih lidera. One uključuju skidanje statusa „visoke pripravnosti“ sa nuklearnog oružja, zabranu da se to oružje upotrebi prvo, protokole da je za korišćenje potrebno odobrenje više osoba...

Prof. Vilson kaže da bi demokratske zemlje mogle da razmotre uvođenje ograničenja mandata za svoje lidere, kao i sistema opoziva, kako bi birači mogli da podnesu peticiju da političari odstupe. Mogli bi se uvesti i zahtevi za medicinske i psihološke procene lidera pre preuzimanja dužnosti i tokom njihovih mandata.