КРИЛИ ОД ЈАВНОСТИ РАК ПРОСТАТЕ, ПСИХИЧКЕ БОЛЕСТИ Лидери ових држава имали озбиљне здравствене проблеме, али и нуклеарно оружје у рукама! Погледајте шта је показала студија о 15 ДРЖАВНИКА
Бивши лидери с нуклеарним арсеналом имали су озбиљне здравствене проблеме, а истраживање научника наводи да су баш ови председници и премијери покушали да сакрију важне чињенице о напоменутом оружју управо јер је оно угрозило њихово здравствено стање.
Како наводе научници, ово може бити разлог за велику забринутост, јер се не зна да ли су и колико способни за доношење важних одлука људи у чијим рукама је нуклеарно оружје, показало је истраживање Универзитета Отага, на Новом Зеланду, које је водио Ник Вилсон, професор Одељења за јавно здравље Универзитета Отага у Велингтону.
У студији објављеној у БМЦ Ресеарцх Нотес анализирани су здравствени подаци 51 лидера земаља са атомским арсеналом – Кине, Француске, Индије, Израела, Северне Кореје, Пакистана, Русије, Велике Британије и САД. Од тих лидера, а сви анализирани су покојни, 8 њих преминуло је од хроничних болести док су били на власти, а 5 од срчаног или можданог удара, саопштио је Универзитет Отаге.
Многи од лидера имали су озбиљне здравствене проблеме док су били на челу држава, укључујући деменцију, поремећаје личности, депресију, зависност од дроге и алкохола... и били су права нуклеарна опасност.
Од лидера који су напустили функцију живи, њих 15 је имало потврђене или могуће здравствене проблеме.
- Вероватно је свих 15 лидера током обављања највиших дужности имало проблема са функционисањем због здравствених проблема. У неким случајевима, ти проблеми били су огромни, као што је то био случај са двојицом премијера Израела: Аријелом Шароном, који је био на функцији када је пао у коми након шлога, и Менахема Бегина, који је имао тако јаку депресију да је последње године на челу државе провео изолован у свом дому. Умањена способност током криза виђена је и у случају Ричарда Никсона, који се опијао чак и у време нуклеарне кризе на Блиском истоку – рекао је проф. Вилсон и додао:
- Било је и случајева да су се здравствене информације о лидерима криле од јавности.
Лагање америчке јавности о стању Кенедија
То је, наводи се, био случај са више америчких председника, укључујући Двајта Ајзенхауера, чији доктори су његов инфаркт 1955. јавности описали као проблем са стомаком, Џона Кенедија, чији тим је лагао јавност о Адисоновој болести, што је озбиљна, хронична болест, и Роналда Регана, чији кабинет је крио његове повреде након што је упуцан 1981. и вероватно знакове деменције крајем мандата.
Проф. Вилсон каже да је Кенеди био лошег здравља током прве две године на челу Беле куће 1961. и 1962, а његову способност највероватније су ометали Адисонова болест, бол у леђима, као и коришћење анаболчких стероида и амфетамина. Управо 1961. наредио је пропалу инвазију у Заливу свиња и имао је лош наступ на хладноратовском самиту са совјетским лидером Никитом Хрушчовим у Бечу, наводи се.
С друге стране, психички проблеми које је имао Хрушчов вероватно су довели до тога да покрене Берлинску кризу и Кубанску ракетну кризу, додају стручњаци.
Ситуација у Француској
У Француској се председник Франсоа Митеран чврсто држао власти све до краја свог мандата 1995. упркос томе што је крио рак простате од јавности и што је његов доктор 1994. закључио да више није способан да обавља своје дужности.
Проф. Вилсон рекао је да је због међународне нестабилности до које је довела руска инвазија на Украјину 2022. све важније да су способни лидери на челу земаља са нуклеарним оружјем.
- Ово је посебно случај у Сједињеним Државама, где лидер може сам да аутаризује коришћење нуклеарног оружја, што је ситуација која се назива „нуклеарна монархија“ – додао је он.
Истраживање је водио Ник Вилсон, а с њим су радили професор Џорџ Томсон и независни истраживач др Мет Бојд. Истраживање је наставак Вилсоновог рада о здрављу бивших новозеландских премијера, када је утврдио да су најмање четворица њих била неспособна за функцију на којој су, тројица због здравља, а Роберт Малдун због алкохолизма.
Систем опозива за лидере
Проф. Вилсон верује да постоји низ мера које би могле да смање глобалне безбедносне ризике због неспособних лидера. Оне укључују скидање статуса „високе приправности“ са нуклеарног оружја, забрану да се то оружје употреби прво, протоколе да је за коришћење потребно одобрење више особа...
Проф. Вилсон каже да би демократске земље могле да размотре увођење ограничења мандата за своје лидере, као и система опозива, како би бирачи могли да поднесу петицију да политичари одступе. Могли би се увести и захтеви за медицинске и психолошке процене лидера пре преузимања дужности и током њихових мандата.