NAJSLAĐA POSLASTICA NA SVETU NEKOME BI MOGLA I DA PRESEDNE Najviše ga „tamane“ Amerikanci, a ovo sigurno ne znate o SLADOLEDU: Za jedne je lek, a evo kome bi mogao da "smrzne mozak"

Ukoliko vas, osim ukusa, zanima i njegova bogata istorija, na pravom ste mestu . evo brojnih zanimljivih činjenica:

Sladoled napravljen posebno od mleka je koncept koji danas poznajemo, ali sladoled je kineski ledeni izum, napravljen pre oko 200. godine nove ere. U Evropu ga je (preko Italije) doneo više od 1.000 godina kasnije istraživač Marko Polo.
 

Prosečan broj lizanja da se završi kuglica sladoleda je 50.
 

Zemlja koja konzumira najviše sladoleda je SAD, zatim Australija pa Norveška.
Kornet za sladoled izmišljen je 1904. godine na Svetskoj izložbi u Sent Luisu, kada je poslastičar Ernest Hamwi uvideo kako su štandovi ostali bez tanjira i počeo da koristi vafle kao posude.
 

Čokoladni sladoled je izmišljen pre vanile.
 

Vanilija je bila retka i egzotična krajem 1700-ih godina.
 

Sladoled u Americi 1700-ih bio je redak i u njegovom ukusu je uživala samo tadašnja elita.
 

U 18. veku, sladoled je često preporučivan kao lek za različite bolesti zbog verovanja da hladnoća pomaže u lečenju. 
 

Prvi pisani recept za sladoled pronađen je u knjizi recepata iz 1665. godine.
Nansi Džonson iz Filadelfije patentirala je prvu ručnu mašinu za sladoled 1843. godine. Ovaj izum omogućio je bržu i efikasniju proizvodnju sladoleda kod kuće.
 

Prva sladoledžinica otvorena je u Njujorku 1776. godine.
 

Prvi sladoled na štapiću, poznat kao Eskimo paj, patentirao je 1921. godine Kristijan Nelson.
 

Većina Amerikanaca – oko 90% ima sladoled u svojim zamrzivačima.
 

Prva televizijska reklama za sladoled emitovana je 1950-ih, a prikazivala je brend Gud hjumor koji je postao sinonim za kamione sa sladoledom u SAD.
 

Neki od najčudnijih pronađenih ukusa su: avokado, beli luk, čili, sladić, stilton sir i slanina.
 

Glavobolja od sladoleda ili „zamrzavanje mozga“ je rezultat toga što nervni završeci u ustima usta šalju poruku vašem mozgu o gubitku toplote.
 

Najviši kornet za sladoled bio je visok preko 2.74 metra u Italiji.
 

SAD su najveći proizvođač sladoleda na svetu, sa više od  6,056,658,854 kilograma proizvedenih svake godine.
 

Amerikanci su 2019. potrošili 6 milijardi dolara na sladoled! To je u proseku više od 40 dolara po osobi - muškarcu, ženi i detetu!
 

Prosečan Amerikanac pojede 21.67 kilograma sladoleda godišnje.
 

Čokoladni sirup je najpopularniji preliv za sladoled.
 

Sladoledni sundae: sundae je nastao kao odgovor na zabranu prodaje gaziranih pića nedeljom - kao alternativa, poslastičari su počeli da služe sladoled sa prelivima, što je postalo poznato kao sundae.
 

Najveći sladoled na svetu odnosno najveća porcija sladoleda ikada napravljena težila je 24.908 kilograma i napravljena je u Kaliforniji 1985. godine.
 

Procenjuje se da jedna kugla sladoleda od vanile sadrži čak 273 kalorije.
 

U Iranu je 2011. godine napravljen najveći kolač od sladoleda težak 5 tona, što je ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.
 

Najskuplji sladoled (trenutno) na svetu može da se nađe u restoranu Serendipiti 3 u Njujorku i košta 1.000 dolara po porciji. 

Pravi se od Tahitian vanile i 23-karatnog zlatnog praha.
Džoi Česnat drži rekord u najbržem jedenju sladoleda - pojeo je 3,6 kg za šest minuta!
 

Muzej sladoleda postoji i u San Francisku i Njujorku, gde posetioci mogu da nauče sve o istoriji sladoleda, kao i da uživaju u različitim vrstama i ukusima.
 

U Japanu možete pronaći neobične ukuse sladoleda, kao što su jegulja, lignja i oktopod.
 

Prvi pravi sladoled u svemiru konzumirali su astronauti na Space Shuttle misiji 1984. godine. Bio je pakovan u posebne kontejnere kako bi izdržao uslove nulte gravitacije.
 

Danas neki proizvođači sladoleda nude priliku da kreirate sopstveni ukus birajući bazu, dodatke i prelive prema svojim željama.
 

Poznato je da je Napoleon Bonaparta uživao u sladoledu. 

Tokom egzila na ostrvu Elba, naručivao je sladoled od svojih kuvara kako bi se osvežio tokom vrelih dana.
 

Aljaska, iako poznata po svojoj hladnoj klimi, ima jednu od najvećih potrošnji sladoleda po glavi stanovnika u Sjedinjenim Državama.
 

Postoji svetski rekord u najbržem vremenu pravljenja sladoleda pomoću tečnog azota, a rekord drži Tim Flaner sa vremenom od 18,78 sekundi, postignutim 2014. Godine, prenosi Prva TV.