NAUČNICI OBJAVILI 10 DOKAZA DA VANZEMALJCI POSTOJE! Prognozirali i kada moženo da očekujemo posetu iz svemira!
U NLO specijalu, BBC-ijevom podkastu "Beskonačni majmunski kavez", fizičaru Brajanu Koksu i piscu i komičaru Robinu Insu pridružuju se komičarka Lusi Bomont, astronomkinja Megi Aderin-Pokok, astrofizičar profesor Tim O’Brajen i voditelj naučnih emisija Dalas Kembel u bliskom susretu prve vrste kako bi postavili važno pitanje: da li postoji vanzemaljski život?
Svi su saglasni da je odgovor verovatno potvrdan. Dakle, hoćemo li uskoro uspostaviti kontakt sa vanzemaljcima? A kako je glasala ova petočlana "porota"?
1. To je igra brojeva, a verovatnoća sugeriše da su vanzemaljci tamo negde
Većina naučnika saglasna je da vanzemaljski život gotovo sigurno postoji negde u univerzumu. Naša galaksija sadrži oko 300 milijardi zvezda, a sada otkrivamo planete koje putuju oko tih zvezda. Što više tražimo i što više tehnologije koristimo, to više ovih egzoplaneta pronalazimo. Do danas smo ih otkrili oko 4.000 - i to je samo u našoj galaksiji. Ako pogledamo univerzum u celini, onda postoji približno 200 milijardi galaksija. Zašto bi se život pojavio baš ovde?
"Prilično smo uvereni da su tamo negde", navela je svemirska naučnica Megi Aderin-Pokok, pa dodala: "To je čisto igra brojeva. To je velika verovatnoća".
2. Već znamo za stotine potencijalno nastanjivih planeta
U mogućnosti smo da izmerimo atmosfere ovih egzoplaneta koristeći tehniku koja se zove spektroskopija. Ovde zvezdana svetlost prolazi kroz atmosferu egzoplanete, što nam omogućava da uradimo hemijsku analizu. Ako otkrijemo vrstu supstanci koju nalazimo u Zemljinoj atmosferi, to ne bi nužno potvrdilo da postoji život tamo negde - ali je jak pokazatelj da je to moguće.
"Znamo za stotine potencijalno nastanjivih planeta", rekao je profesor Tim O’Brajen. "Skoro sigurno ćemo, u narednoj deceniji ili nešto duže, pronaći planetu koja bi mogla čak i pokazati potencijalne dokaze o životu".
3. Pronašli smo život na Zemlji na mestima za koja nismo mislili da je moguće da postoji
Kada razmišljamo o postojanju života van naše planete, vredi razmisliti da smo otkrili mikrobe koji naseljavaju prostore na Zemlji gde je ideja o preživljavanju ranije bila nezamisliva. Ovi oblici života zasnovani su na poznatoj DNK - dakle, to je život kakav poznajemo - ali oni postoje u dubokim rovovima naših okeana, daleko od sunčeve svetlosti. U prošlosti smo verovali da život može postojati samo na planeti, na određenoj udaljenosti od svoje lokalne zvezde (tako da ima odgovarajući nivo zračenja).
Pronalaženje života na Zemlji koji napreduje tamo gde nismo mislili da je to moguće otvorilo nam je oči za koncept da bi mogli postojati i meseci koji mogu da podrže život.
4. Život koji postoji tamo negde možda nije inteligentan život
Većina naučnika je pozitivna u pogledu šansi za postojanje života u univerzumu. Ono što ne znamo jeste da li postoji inteligentan život.
We are visible to alien astronomers
A study by the Royal Astronomical Society has shown that our planet glows brighter in the radio range than a flashlight in a dark forest. Our radar systems are to blame.
A team of scientists modeled the radar signals of the largest airports.… pic.twitter.com/46Y72FR9WU— Black Hole (@konstructivizm) July 10, 2025
"Tokom većeg dela istorije života na Zemlji, to je bio veoma jednostavan život. Zapravo, milijardama godina je to bio bakterijski život", pojasnio je profesor Tim. I niz slučajnih događaja doveo je do razvoja čak i višećelijskog života na našoj planeti. Da bi vanzemaljski život uspostavio kontakt, mora biti fizički - i tehnološki - napredan.
5. Inteligentni oblici života možda žive u uslovima koji otežavaju komunikaciju
Sa 300 milijardi zvezda u Mlečnom putu, od kojih mnoge imaju solarne sisteme, i deset milijardi godina ili više u kojima je civilizacija mogla nastati u ovoj galaksiji, teško je poverovati da nijedan oblik života nikada nije dostigao tačku u kojoj bi mogao da putuje preko međuzvezdanih udaljenosti. Kao što je rekao veliki italijanski fizičar Enriko Fermi, teško je objasniti zašto vanzemaljci nisu stigli na Zemlju.
"Ali, postoje načini da se objasni zašto se to nije dogodilo", istakla je Megi.
"Naš najveći problem je što imamo samo jedan primer života, a to je život na ovoj planeti".
"Moramo razmišljati van okvira. Na primer, ako živite pored zvezde koja je prilično aktivna, možda živite ispod zemlje... To ne znači da inteligentni život ne postoji, ali možda nema sredstva za komunikaciju jer živi ispod površine".
6. Možda pokušavamo da komuniciramo jedni s drugima koristeći suprotstavljene metode
Čim su izgrađeni veliki teleskopi poput onog u opservatoriji Džodrel Bank, naučnici su shvatili da ako postoji civilizacija sa sličnom tehnologijom, možda bismo mogli da prihvatimo signale poslate od jedne do druge.
"Sada koristimo radio-teleskope da osluškujemo signale vanzemaljskih civilizacija od oko 1960. godine", naveo je Tim, direktor Džodrel Banke. Međutim, postoji toliko mnogo različitih načina na koje životni oblik može da šalje signale, da bismo mogli da provedemo život tražeći ih i da ne stignemo nigde. Moguće je da jednostavno nismo pronašli pravu metodu.
7. Zvezde su toliko daleko, vanzemaljska poruka možda putuje hiljadama godina
Pored načina komunikacije, udaljenost predstavlja ogromnu prepreku. Za novi projekat pod nazivom "„Breakthrough Listen" ("Probojno slušanje"), naučnici pretražuju milion najbližih zvezda, ali takođe posmatraju zvezde koje se nalaze u središtu našeg Mlečnog puta, udaljene 25.000 svetlosnih godina. Poruka poslata sa jedne od ovih zvezda morala bi da putuje oko 25.000 godina pre nego što uopšte stigne do nas. Ako postoji vanzemaljski život, moglo bi da prođe hiljade godina pre nego što čujemo njegov zvuk.
8. Da bismo uspostavili kontakt, naša i vanzemaljska civilizacija moraju postojati istovremeno
Vanzemaljska civilizacija takođe mora postojati istovremeno sa ljudima. Moguće je da su vanzemaljci uspostavili kontakt sa Zemljom - čak je i posetili - ali to je bilo još u doba jure, kada su dinosaurusi lutali Zemljom, tako da mi jednostavno ne znamo za to.
"Ako se naše civilizacije ne preklapaju. onda nikada nećemo sresti vanzemaljce. Možda su došli davno, ili će doći u budućnosti, mnogo nakon što ljudski život istekne", pojasnila je Megi.
9. Putovanja na velike udaljenosti u svemir još uvek nisu moguća za nas, možda nisu ni za njih
Trenutno je van naših mogućnosti da pošaljemo veliku svemirsku letelicu između zvezda. Kako stvari stoje, možemo da šaljemo radio talase brzinom svetlosti - ali to je samo radio talas, koji putuje kroz vakuum svemira. Ako želimo da pošaljemo fizičku masu u etar, u obliku sondi ili ljudi, onda to postaje mnogo izazovnije.
Projekat "Brektru staršot", koji je zagovarao Stiven Hoking pre svoje smrti, istražuje mogućnost korišćenja solarnog jedra - ploče metalizovane plastike koja se nalazi u svemiru - za prenos objekata u naš Sunčev sistem. To bi uključivalo ogromnu grupu lasera koji ispaljuju fotone kako bi pogodili solarno jedro, preneli svoj zamah i poslali solarno jedro da ubrzava do petine brzine svetlosti. Koliko god ovo bilo uzbudljivo, i dalje bi trebalo sto godina da se stigne do planete udaljene 20 svetlosnih godina - a trenutna tehnologija znači da ne možemo poslati ništa teže od jednog grama. Ljudi sigurno neće uskoro stići tamo! I veoma je moguće da ni vanzemaljci nisu uspeli da ostvare međugalaktička svemirska putovanja.
10. Vanzemaljci moraju zaista želeti da nas posete
Čak i ako postoje oblici života sa tehnologijom daleko naprednijom od naše, oni moraju želeti da uspostave kontakt. Bilo koji vanzemaljci tamo mogu biti ravnodušni prema nama Zemljanima! I možda nisu preterano oduševljeni idejom putovanja između zvezda hiljadama godina kako bi nam se približili. Ovo bi takođe moglo da objasni zašto nikada nismo imali vanzemaljske posete - oni su jednostavno srećni tamo gde jesu.