НАУЧНИЦИ ОБЈАВИЛИ 10 ДОКАЗА ДА ВАНЗЕМАЉЦИ ПОСТОЈЕ! Прогнозирали и када можено да очекујемо посету из свемира!

Сви су сагласни да је одговор вероватно потврдан. Дакле, хоћемо ли ускоро успоставити контакт са ванземаљцима? А како је гласала ова петочлана "порота"?

1. То је игра бројева, а вероватноћа сугерише да су ванземаљци тамо негде

Већина научника сагласна је да ванземаљски живот готово сигурно постоји негде у универзуму. Наша галаксија садржи око 300 милијарди звезда, а сада откривамо планете које путују око тих звезда. Што више тражимо и што више технологије користимо, то више ових егзопланета проналазимо. До данас смо их открили око 4.000 - и то је само у нашој галаксији. Ако погледамо универзум у целини, онда постоји приближно 200 милијарди галаксија. Зашто би се живот појавио баш овде?

"Прилично смо уверени да су тамо негде", навела је свемирска научница Меги Адерин-Покок, па додала: "То је чисто игра бројева. То је велика вероватноћа".

2. Већ знамо за стотине потенцијално настањивих планета

У могућности смо да измеримо атмосфере ових егзопланета користећи технику која се зове спектроскопија. Овде звездана светлост пролази кроз атмосферу егзопланете, што нам омогућава да урадимо хемијску анализу. Ако откријемо врсту супстанци коју налазимо у Земљиној атмосфери, то не би нужно потврдило да постоји живот тамо негде - али је јак показатељ да је то могуће.

"Знамо за стотине потенцијално настањивих планета", рекао је професор Тим О’Брајен. "Скоро сигурно ћемо, у наредној деценији или нешто дуже, пронаћи планету која би могла чак и показати потенцијалне доказе о животу".

3. Пронашли смо живот на Земљи на местима за која нисмо мислили да је могуће да постоји

Када размишљамо о постојању живота ван наше планете, вреди размислити да смо открили микробе који насељавају просторе на Земљи где је идеја о преживљавању раније била незамислива. Ови облици живота засновани су на познатој ДНК - дакле, то је живот какав познајемо - али они постоје у дубоким рововима наших океана, далеко од сунчеве светлости. У прошлости смо веровали да живот може постојати само на планети, на одређеној удаљености од своје локалне звезде (тако да има одговарајући ниво зрачења).

Проналажење живота на Земљи који напредује тамо где нисмо мислили да је то могуће отворило нам је очи за концепт да би могли постојати и месеци који могу да подрже живот.

4. Живот који постоји тамо негде можда није интелигентан живот

Већина научника је позитивна у погледу шанси за постојање живота у универзуму. Оно што не знамо јесте да ли постоји интелигентан живот.

We are visible to alien astronomers

A study by the Royal Astronomical Society has shown that our planet glows brighter in the radio range than a flashlight in a dark forest. Our radar systems are to blame.

A team of scientists modeled the radar signals of the largest airports.… pic.twitter.com/46Y72FR9WU

— Black Hole (@konstructivizm) July 10, 2025

"Током већег дела историје живота на Земљи, то је био веома једноставан живот. Заправо, милијардама година је то био бактеријски живот", појаснио је професор Тим. И низ случајних догађаја довео је до развоја чак и вишећелијског живота на нашој планети. Да би ванземаљски живот успоставио контакт, мора бити физички - и технолошки - напредан.

5. Интелигентни облици живота можда живе у условима који отежавају комуникацију

Са 300 милијарди звезда у Млечном путу, од којих многе имају соларне системе, и десет милијарди година или више у којима је цивилизација могла настати у овој галаксији, тешко је поверовати да ниједан облик живота никада није достигао тачку у којој би могао да путује преко међузвезданих удаљености. Као што је рекао велики италијански физичар Енрико Ферми, тешко је објаснити зашто ванземаљци нису стигли на Земљу.

"Али, постоје начини да се објасни зашто се то није догодило", истакла је Меги.

"Наш највећи проблем је што имамо само један пример живота, а то је живот на овој планети".

"Морамо размишљати ван оквира. На пример, ако живите поред звезде која је прилично активна, можда живите испод земље... То не значи да интелигентни живот не постоји, али можда нема средства за комуникацију јер живи испод површине".

6. Можда покушавамо да комуницирамо једни с другима користећи супротстављене методе

Чим су изграђени велики телескопи попут оног у опсерваторији Џодрел Банк, научници су схватили да ако постоји цивилизација са сличном технологијом, можда бисмо могли да прихватимо сигнале послате од једне до друге.

"Сада користимо радио-телескопе да ослушкујемо сигнале ванземаљских цивилизација од око 1960. године", навео је Тим, директор Џодрел Банке. Међутим, постоји толико много различитих начина на које животни облик може да шаље сигнале, да бисмо могли да проведемо живот тражећи их и да не стигнемо нигде. Могуће је да једноставно нисмо пронашли праву методу.

7. Звезде су толико далеко, ванземаљска порука можда путује хиљадама година

Поред начина комуникације, удаљеност представља огромну препреку. За нови пројекат под називом "„Breakthrough Listen" ("Пробојно слушање"), научници претражују милион најближих звезда, али такође посматрају звезде које се налазе у средишту нашег Млечног пута, удаљене 25.000 светлосних година. Порука послата са једне од ових звезда морала би да путује око 25.000 година пре него што уопште стигне до нас. Ако постоји ванземаљски живот, могло би да прође хиљаде година пре него што чујемо његов звук.

8. Да бисмо успоставили контакт, наша и ванземаљска цивилизација морају постојати истовремено

Ванземаљска цивилизација такође мора постојати истовремено са људима. Могуће је да су ванземаљци успоставили контакт са Земљом - чак је и посетили - али то је било још у доба јуре, када су диносауруси лутали Земљом, тако да ми једноставно не знамо за то.

"Ако се наше цивилизације не преклапају. онда никада нећемо срести ванземаљце. Можда су дошли давно, или ће доћи у будућности, много након што људски живот истекне", појаснила је Меги.

9. Путовања на велике удаљености у свемир још увек нису могућа за нас, можда нису ни за њих

Тренутно је ван наших могућности да пошаљемо велику свемирску летелицу између звезда. Како ствари стоје, можемо да шаљемо радио таласе брзином светлости - али то је само радио талас, који путује кроз вакуум свемира. Ако желимо да пошаљемо физичку масу у етар, у облику сонди или људи, онда то постаје много изазовније.

Пројекат "Бректру старшот", који је заговарао Стивен Хокинг пре своје смрти, истражује могућност коришћења соларног једра - плоче метализоване пластике која се налази у свемиру - за пренос објеката у наш Сунчев систем. То би укључивало огромну групу ласера који испаљују фотоне како би погодили соларно једро, пренели свој замах и послали соларно једро да убрзава до петине брзине светлости. Колико год ово било узбудљиво, и даље би требало сто година да се стигне до планете удаљене 20 светлосних година - а тренутна технологија значи да не можемо послати ништа теже од једног грама. Људи сигурно неће ускоро стићи тамо! И веома је могуће да ни ванземаљци нису успели да остваре међугалактичка свемирска путовања.

10. Ванземаљци морају заиста желети да нас посете

Чак и ако постоје облици живота са технологијом далеко напреднијом од наше, они морају желети да успоставе контакт. Било који ванземаљци тамо могу бити равнодушни према нама Земљанима! И можда нису претерано одушевљени идејом путовања између звезда хиљадама година како би нам се приближили. Ово би такође могло да објасни зашто никада нисмо имали ванземаљске посете - они су једноставно срећни тамо где јесу.