„NE LJUBI BEBU PO TABANIMA – MUCAĆE!” Balkanske mame podelile najbizarnije „zlatne savete“

Osam stotina – saveta, zapovesti, zabrana, bajki, sujeverja. Svega, piše Ona.rs.

Naravno, nisam mogla da ne krenem da čitam. Prvo se smeješ. Onda ti bude neprijatno. I na kraju shvatiš – većinu tih stvari i tebi su rekli. Ili još gore – pokušali da urade.

Jer, ovde kod nas, čim rodiš dete, kolektivno vlasništvo nad tvojim telom i detetom se ne završava. Naprotiv – tek tada počinje najbizarniji masterklas „kako da odgajiš dete i ostaneš bez živaca”. Ali ne po medicini, već po tradiciji, babama, komšinicama i ženama sa punim iskustvom i praznim argumentima.

Ne, ne smeš da šetaš 40 dana. Ne, ne idi na sunce – ukuvaće ti mleko. Ne, nemoj da piješ vodu odmah nakon porođaja. Ne, ne drži dete ispod mesečine. I da – nikako ne zaboravi da grickaš detetu nokte, poželjno dok niko ne gleda.

U tom haosu, kad si ranjiva, neispavana, hormonski razorena i fizički iscrpljena – ti treba da filtriraš šta je stvarno, a šta je apsurd. I još da ne uvrediš nikog usput. Da se ne zameriš. Da ne ispadneš „bez poštovanja prema starijima”.

Ali dokle više?

Dokle da nas ubeđuju da ne znamo šta radimo? Da treba da ćutimo i klimamo glavom jer je „tako radila moja baba i ništa joj ne fali”?

Pa možda baš zato i fali – jer niko nije smeo da kaže da ne mora tako.

Majčinstvo nije karantin od stvarnosti, zdravog razuma i medicine. A nije ni dozvola da se žena tretira kao lutka bez glasa – na čijem se detetu uvežbava folklorna logika.

Izvolite:

„Pre nego što odemo negde ili nam neko dođe, da sebe pomazim po v**ini (ne preko pantalona ili veša, nego direktno), i tako neopranom rukom pomazim dete po licu uz reči: 'Ne može ti niko ništa' – kao protiv uroka. Muka mi je bilo.”

„Trudna sam i rekli su mi da ne diram mačku da dete ne bude dlakavo.  A na babine ne sme da dođe devojka koja ima ciklus, jer beba dobije osip i crvenilo… Užas.”

„Jedna baka mi je rekla da se ja posebno čuvam zmija, jer mogu da osete moje mleko.”

„Kada se porodiš, 24 sata ne smeš piti vodu, jer će ti ostati stomak i nećeš moći da ga skineš.”

„Dete ne sme da spava u sobi ako se kroz prozor vidi mesec, da ne bi mesečarilo i otišlo.”

„Da skupim bebine nokte kad joj isečem, pa da ih odnesem u neku ustanovu, bacim u saksiju i poželim da bude doktor kad poraste – ako je bolnica u pitanju.”

„Čula sam: ako mama jede ribu, dete neće dugo pričati. Dečji veš ne prostirati noću – ne znam zašto.”

„Treba podići bebu za nos (samo za nos da ga držim i tako podignem), da bi mu se izdužio nos i usmerio kako da raste, da ne bude kao babura.”

„Belo vino da se namaže na zube da bebu ne boli kad rastu. Da ne idemo nigde 40 dana – a ja jedva čekala da se malo prošetam…

I mama je krišom stavila luk i dud ispod bebinog dušeka, nije smela da mi kaže jer zna šta mislim o tome.”

„Dojila sam i rekli mi da ni slučajno ne idem na sunce (leto), jer će mi mleko 'ukuvati'.”

„Nama je moja mama rekla da nakon odnosa ne stavljamo bebu u 'topal krevet', jer će dobiti epilepsiju.”

„Sve na stranu, ali da se ne vežem za ćerkicu jer je to 'tuđa kuća', jer će se udati kad odraste i pođe. Bez komentara – ako to nije ludilo, šta jeste?”

„Da bebi ne moram da sečem nokte, već da ih grickam.”

„Moj sin je imao baš jake grčeve i svi znamo da to traje cela tri mjeseca, ali moja sveki mi je tokom ta tri mjeseca izrecitirala jednu 'pjesmu' protiv uroka koju moraš izreći 10 puta i onda uroci, ili 'grčevi', s bebe nestanu. Naravno da to nisam napravila.”

„Tata mora prati noge u vodi u kojoj se beba kupala da beba ima čvršći vrat.”

„Ne daj bebi da gleda u ogledalo dok ne zna reći 'jaje'. Posle, prebaci nešto preko kolica kad je naveče vani – upašće joj mrak u oči.”

„Nemoj je ljubiti po tabanima – mucaće.”

„Najjača je moja bivša svekrva – kad sam došla sa sinom iz porodilišta: metla iza vrata, noževi u bravama, beli luk ispod dušeka, crveni konac oko ruke, odelce obučeno naopako…”

“Uzeti uložak od prvog ciklusa mlade devojke (devojčice) i provući kroz vodu u kojoj treba beba da se kupa. Na taj način se skida urok s bebe… Još jedna glupost je da se detetu ne šiša kosa dok se ne krsti.”

“Ako ne krene da priča na vreme, da mu se da voda iz zvona koje je stajalo kravi oko vrata, ili da odem da uzmem vode tamo gde je konj pio i da ga umivam.”

“Meni su pričali da perem dečje stvari na ruke, a ne u mašini, i kad ih perem na ruke da ih ne cedim tako što ih zavrćem jer će imati grčeve – nego da ih stiskam. Da ne doniram dečju odeću da mi neko ne baci magije, i da ne smem da je palim. Kada se kupa beba, da se u kadicu na sva četiri ugla stavi pepeo, pa da se to posle sipa u neku mladu voćku koja nije rađala – ne sećam se zašto.”

“Namoči dudu u rakiju” – nije li to totalno balkansko ludilo?”

“Da se beba umije u WC šolji sa vodom iz nje, uz reči: Ko urekne, nek mu oko pukne.”

“Ne izlazi van po mraku bez muža – nestaće ti mleko.”

Ako ste stigle dovde – svaka čast. Ne znam koliko ste sličnih komentara i same čule, možda čak i poslušale (slobodno nam pišite – volimo i da se smejemo i da se čudimo).

Ali jedno je sigurno – bilo da verujete u ova sujeverja ili ih odbacujete kao potpuno suluda, svaka od nas radi najbolje što zna i ume u najosetljivijem i najlepšem periodu života.

I stoga, svima onima koji daju savete opraštamo i zahvaljujemo – sve dok dolaze iz iskrene potrebe da pomognu najbolje što mogu. Nekad je to skuvan ručak, pričuvana beba dok mama odspava – a nekad i upozorenje da izbegavamo mesec, sunce, i ogledala.

U svakom slučaju – srećno, mame. I ne zaboravite: u ovoj džungli saveta, vi ste ta koja zna šta je najbolje za vaše dete. Čak i kad zaboravite beli luk pod dušekom.