„НЕ ЉУБИ БЕБУ ПО ТАБАНИМА – МУЦАЋЕ!” Балканске маме поделиле најбизарнијe „златнe саветe“

Осам стотина – савета, заповести, забрана, бајки, сујеверја. Свега, пише Она.рс.

Наравно, нисам могла да не кренем да читам. Прво се смејеш. Онда ти буде непријатно. И на крају схватиш – већину тих ствари и теби су рекли. Или још горе – покушали да ураде.

Јер, овде код нас, чим родиш дете, колективно власништво над твојим телом и дететом се не завршава. Напротив – тек тада почиње најбизарнији мастерклас „како да одгајиш дете и останеш без живаца”. Али не по медицини, већ по традицији, бабама, комшиницама и женама са пуним искуством и празним аргументима.

Не, не смеш да шеташ 40 дана. Не, не иди на сунце – укуваће ти млеко. Не, немој да пијеш воду одмах након порођаја. Не, не држи дете испод месечине. И да – никако не заборави да грицкаш детету нокте, пожељно док нико не гледа.

У том хаосу, кад си рањива, неиспавана, хормонски разорена и физички исцрпљена – ти треба да филтрираш шта је стварно, а шта је апсурд. И још да не увредиш никог успут. Да се не замериш. Да не испаднеш „без поштовања према старијима”.

Али докле више?

Докле да нас убеђују да не знамо шта радимо? Да треба да ћутимо и климамо главом јер је „тако радила моја баба и ништа јој не фали”?

Па можда баш зато и фали – јер нико није смео да каже да не мора тако.

Мајчинство није карантин од стварности, здравог разума и медицине. А није ни дозвола да се жена третира као лутка без гласа – на чијем се детету увежбава фолклорна логика.

Изволите:

„Пре него што одемо негде или нам неко дође, да себе помазим по в**ини (не преко панталона или веша, него директно), и тако неопраном руком помазим дете по лицу уз речи: 'Не може ти нико ништа' – као против урока. Мука ми је било.”

„Трудна сам и рекли су ми да не дирам мачку да дете не буде длакаво.  А на бабине не сме да дође девојка која има циклус, јер беба добије осип и црвенило… Ужас.”

„Једна бака ми је рекла да се ја посебно чувам змија, јер могу да осете моје млеко.”

„Када се породиш, 24 сата не смеш пити воду, јер ће ти остати стомак и нећеш моћи да га скинеш.”

„Дете не сме да спава у соби ако се кроз прозор види месец, да не би месечарило и отишло.”

„Да скупим бебине нокте кад јој исечем, па да их однесем у неку установу, бацим у саксију и пожелим да буде доктор кад порасте – ако је болница у питању.”

„Чула сам: ако мама једе рибу, дете неће дуго причати. Дечји веш не простирати ноћу – не знам зашто.”

„Треба подићи бебу за нос (само за нос да га држим и тако подигнем), да би му се издужио нос и усмерио како да расте, да не буде као бабура.”

„Бело вино да се намаже на зубе да бебу не боли кад расту. Да не идемо нигде 40 дана – а ја једва чекала да се мало прошетам…

И мама је кришом ставила лук и дуд испод бебиног душека, није смела да ми каже јер зна шта мислим о томе.”

„Дојила сам и рекли ми да ни случајно не идем на сунце (лето), јер ће ми млеко 'укувати'.”

„Нама је моја мама рекла да након односа не стављамо бебу у 'топал кревет', јер ће добити епилепсију.”

„Све на страну, али да се не вежем за ћеркицу јер је то 'туђа кућа', јер ће се удати кад одрасте и пође. Без коментара – ако то није лудило, шта јесте?”

„Да беби не морам да сечем нокте, већ да их грицкам.”

„Мој син је имао баш јаке грчеве и сви знамо да то траје цела три мјесеца, али моја свеки ми је током та три мјесеца изрецитирала једну 'пјесму' против урока коју мораш изрећи 10 пута и онда уроци, или 'грчеви', с бебе нестану. Наравно да то нисам направила.”

„Тата мора прати ноге у води у којој се беба купала да беба има чвршћи врат.”

„Не дај беби да гледа у огледало док не зна рећи 'јаје'. После, пребаци нешто преко колица кад је навече вани – упашће јој мрак у очи.”

„Немој је љубити по табанима – муцаће.”

„Најјача је моја бивша свекрва – кад сам дошла са сином из породилишта: метла иза врата, ножеви у бравама, бели лук испод душека, црвени конац око руке, оделце обучено наопако…”

“Узети уложак од првог циклуса младе девојке (девојчице) и провући кроз воду у којој треба беба да се купа. На тај начин се скида урок с бебе… Још једна глупост је да се детету не шиша коса док се не крсти.”

“Ако не крене да прича на време, да му се да вода из звона које је стајало крави око врата, или да одем да узмем воде тамо где је коњ пио и да га умивам.”

“Мени су причали да перем дечје ствари на руке, а не у машини, и кад их перем на руке да их не цедим тако што их заврћем јер ће имати грчеве – него да их стискам. Да не донирам дечју одећу да ми неко не баци магије, и да не смем да је палим. Када се купа беба, да се у кадицу на сва четири угла стави пепео, па да се то после сипа у неку младу воћку која није рађала – не сећам се зашто.”

“Намочи дуду у ракију” – није ли то тотално балканско лудило?”

“Да се беба умије у WЦ шољи са водом из ње, уз речи: Ко урекне, нек му око пукне.”

“Не излази ван по мраку без мужа – нестаће ти млеко.”

Ако сте стигле довде – свака част. Не знам колико сте сличних коментара и саме чуле, можда чак и послушале (слободно нам пишите – волимо и да се смејемо и да се чудимо).

Али једно је сигурно – било да верујете у ова сујеверја или их одбацујете као потпуно сулуда, свака од нас ради најбоље што зна и уме у најосетљивијем и најлепшем периоду живота.

И стога, свима онима који дају савете опраштамо и захваљујемо – све док долазе из искрене потребе да помогну најбоље што могу. Некад је то скуван ручак, причувана беба док мама одспава – а некад и упозорење да избегавамо месец, сунце, и огледала.

У сваком случају – срећно, маме. И не заборавите: у овој џунгли савета, ви сте та која зна шта је најбоље за ваше дете. Чак и кад заборавите бели лук под душеком.