ONO ŠTO VEKOVIMA NISU RAZOTKRILI ISTORIČARI UMETNOSTI – USPELA AI Tajna Rafaelove slike krije se u oku
Naučnici razvili algoritam koji sa tačnošću od 98 odsto može da prepozna Rafaelov stil. Čini se da je pitanje koje je mučilo stručnjake još od sredine 19. veka konačno dobilo odgovor!
Renesansno remek-delo „Madona s ružom“, koje se čuva u Madridskom muzeju Prado, vekovima je bilo predmet divljenja, ali i tihe sumnje među istoričarima umetnosti. Iako se tradicionalno pripisuje isključivo ruci italijanskog majstora Rafaela Sancija da Urbina, poznatijeg kao Rafaelo, stručnjaci su dugo raspravljali da li su svi delovi slike zaista njegovi.
Sada je, pet vekova kasnije, odgovor stigao iz neočekivanog smera – uz pomoć veštačke inteligencije koja je uočila detalj nevidljiv ljudskom oku, piše Science Alert.
Vekovna rasprava dobila nov epilog
Slika, nastala između 1518. i 1520. godine, prikazuje Devicu Mariju s detetom Isusom, mladim Jovanom Krstiteljem i Svetim Josifom u pozadini. Iako su je rani poznavaoci smatrali stopostotnim Rafaelovim delom, sredinom 19. veka počele su da se pojavljuju prve sumnje. Kritičari poput Johana Davida Pasavanta tvrdili su da kompozicija i kvalitet izvođenja pojedinih delova odstupa od Rafaelovog prepoznatljivog stila.
Posebno je lik Svetog Josifa, smešten u gornjem levom uglu, često izdvajan kao „naknadno dodat“ ili delo nekog od umetnika iz Rafaelove radionice. Ta je rasprava ostala otvorena do danas, a dokazi su se svodili na subjektivnu procenu stručnjaka.
Međutim, tim naučnika sa univerziteta u Bradfordu, Notingemu i Stenfordu odlučio je da pristupi problemu na potpuno nov način. Iskoristili su moćnu neuronsku mrežu kako bi sproveli detaljnu analizu slike i jednom zauvek rešili dilemu.
Kako računar vidi ono što ljudsko oko ne može?
U centru istraživanja bio je algoritam koji je razvio profesor Hasan Ugail, stručnjak za vizuelno računarstvo sa Univerziteta u Bradfordu. Njegov tim koristio je modifikovanu verziju Microsoft arhitekture ResNet50 u kombinaciji sa tradicionalnom tehnikom mašinskog učenja.
Računar je „treniran“ na desetinama slika za koje se pouzdano zna da su Rafaelova dela. Analizirajući hiljade parametara – od poteza četkom, palete boja, senčenja do tonalnih vrednosti – veštačka inteligencija naučila je da prepozna Rafaelov jedinstveni stil s neverovatnom, 98-procentnom tačnošću.
„Koristeći dubinsku analizu karakteristika, upotrebili smo slike potvrđenih Rafaelovih dela kako bismo naučili računar da prepozna njegov stil do mikroskopskog nivoa. Računar vidi mnogo dublje od ljudskog oka“, objasnio je Ugail u naučnom radu objavljenom u časopisu Heritage Science.
Kada su naučnici prvi put analizirali sliku „Madona s ružom“ u celini, rezultati nisu bili konačni. Stoga su odlučili da promene pristup i nalože algoritmu da ispita svaki lik pojedinačno. Taj se potez pokazao ključnim. Analiza je potvrdila da su likovi Madone, deteta Isusa i Jovana Krstitelja nedvosmisleno delo Rafaela. No, kada je došao red na lice Svetog Josifa, algoritam je dao drugačiji rezultat – veoma je verovatno da ga nije naslikao slavni majstor.
Otkriće potvrdilo sumnje istoričara umetnosti
To sugeriše da je taj deo slike dovršio neko drugi, najverovatnije jedan od Rafaelovih najtalentovanijih učenika Đulio Romano. Ovo je takođe snažan dokaz o načinu funkcionisanja renesansnih radionica, gde su majstori često osmišljavali kompoziciju, dok su manje važne delove prepuštali svojim saradnicima.
Budućnost istorije umetnosti?
Iako je otkriće izazvalo veliko interesovanje, istraživači naglašavaju da veštačka inteligencija neće zameniti istoričare umetnosti i stručnjake za autentifikaciju. Umesto toga, vide je kao moćan novi alat koji može pomoći u rešavanju složenih zagonetki.
„Ovde nije reč o tome da će veštačka inteligencija ljudima uzeti posao. Proces utvrđivanja autentičnosti umetničkog dela uključuje brojne aspekte, od njegovog porekla, analize pigmenata, stanja dela i slično. Međutim, ovakv softver može poslužiti kao jedan od alata koji pomaže u tom procesu“, rekao je Ugail.
Njegov kolega sa Stenforda, Dejvid G. Stork, slaže se i dodaje da se računarske metode moraju koristiti uz duboko razumevanje istorijskog i umetničkog konteksta. One mogu poboljšati i objektivizovati proces stručne procene, ali konačna odluka i dalje zavisi od sveobuhvatne analize.
