ОНО ШТО ВЕКОВИМА НИСУ РАЗОТКРИЛИ ИСТОРИЧАРИ УМЕТНОСТИ – УСПЕЛА AI Тајна Рафаелове слике крије се у оку
Научници развили алгоритам који са тачношћу од 98 одсто може да препозна Рафаелов стил. Чини се да је питање које је мучило стручњаке још од средине 19. века коначно добило одговор!
Ренесансно ремек-дело „Мадона с ружом“, које се чува у Мадридском музеју Прадо, вековима је било предмет дивљења, али и тихе сумње међу историчарима уметности. Иако се традиционално приписује искључиво руци италијанског мајстора Рафаела Санција да Урбина, познатијег као Рафаело, стручњаци су дуго расправљали да ли су сви делови слике заиста његови.
Сада је, пет векова касније, одговор стигао из неочекиваног смера – уз помоћ вештачке интелигенције која је уочила детаљ невидљив људском оку, пише Science Alert.
Вековна расправа добила нов епилог
Слика, настала између 1518. и 1520. године, приказује Девицу Марију с дететом Исусом, младим Јованом Крститељем и Светим Јосифом у позадини. Иако су је рани познаваоци сматрали стопостотним Рафаеловим делом, средином 19. века почеле су да се појављују прве сумње. Критичари попут Јохана Давида Пасаванта тврдили су да композиција и квалитет извођења појединих делова одступа од Рафаеловог препознатљивог стила.
Посебно је лик Светог Јосифа, смештен у горњем левом углу, често издвајан као „накнадно додат“ или дело неког од уметника из Рафаелове радионице. Та је расправа остала отворена до данас, а докази су се сводили на субјективну процену стручњака.
Међутим, тим научника са универзитета у Брадфорду, Нотингему и Стенфорду одлучио је да приступи проблему на потпуно нов начин. Искористили су моћну неуронску мрежу како би спровели детаљну анализу слике и једном заувек решили дилему.
Како рачунар види оно што људско око не може?
У центру истраживања био је алгоритам који је развио професор Хасан Угаил, стручњак за визуелно рачунарство са Универзитета у Брадфорду. Његов тим користио је модификовану верзију Microsoft архитектуре ResNet50 у комбинацији са традиционалном техником машинског учења.
Рачунар је „трениран“ на десетинама слика за које се поуздано зна да су Рафаелова дела. Анализирајући хиљаде параметара – од потеза четком, палете боја, сенчења до тоналних вредности – вештачка интелигенција научила је да препозна Рафаелов јединствени стил с невероватном, 98-процентном тачношћу.
„Користећи дубинску анализу карактеристика, употребили смо слике потврђених Рафаелових дела како бисмо научили рачунар да препозна његов стил до микроскопског нивоа. Рачунар види много дубље од људског ока“, објаснио је Угаил у научном раду објављеном у часопису Heritage Science.
Када су научници први пут анализирали слику „Мадона с ружом“ у целини, резултати нису били коначни. Стога су одлучили да промене приступ и наложе алгоритму да испита сваки лик појединачно. Тај се потез показао кључним. Анализа је потврдила да су ликови Мадоне, детета Исуса и Јована Крститеља недвосмислено дело Рафаела. Но, када је дошао ред на лице Светог Јосифа, алгоритам је дао другачији резултат – веома је вероватно да га није насликао славни мајстор.
Откриће потврдило сумње историчара уметности
То сугерише да је тај део слике довршио неко други, највероватније један од Рафаелових најталентованијих ученика Ђулио Романо. Ово је такође снажан доказ о начину функционисања ренесансних радионица, где су мајстори често осмишљавали композицију, док су мање важне делове препуштали својим сарадницима.
Будућност историје уметности?
Иако је откриће изазвало велико интересовање, истраживачи наглашавају да вештачка интелигенција неће заменити историчаре уметности и стручњаке за аутентификацију. Уместо тога, виде је као моћан нови алат који може помоћи у решавању сложених загонетки.
„Овде није реч о томе да ће вештачка интелигенција људима узети посао. Процес утврђивања аутентичности уметничког дела укључује бројне аспекте, од његовог порекла, анализе пигмената, стања дела и слично. Међутим, овакв софтвер може послужити као један од алата који помаже у том процесу“, рекао је Угаил.
Његов колега са Стенфорда, Дејвид Г. Сторк, слаже се и додаје да се рачунарске методе морају користити уз дубоко разумевање историјског и уметничког контекста. Оне могу побољшати и објективизовати процес стручне процене, али коначна одлука и даље зависи од свеобухватне анализе.
