OTKRIVENI PRANARKOMANI Ljudi možda koristili psihoaktivne supstance još pre 25.000 godina SISALI ORAHE DO EUFORIJE

Istraživači su proučavali retke skeletne ostatke dvojice ranih lovaca-sakupljača, od kojih je jedan živeo pre između 25.000 i 16.000 godina, a drugi pre između 7.600 i 6.300 godina, prenosi BBC.

Na njihovim zubima uočeni su neobični tragovi habanja, odnosno duboki, zaobljeni žlebovi, za koje naučnici smatraju da su nastali usled sisanja celih betelovih oraha.

Betelov orah, odnosno seme palme Apeca catechu, sadrži psihoaktivne supstance koje mogu da izazovu blagu euforiju i povećanu budnost.

Profesor Adam Brum, koji je predvodio istraživanje, ocenio je da bi ovo mogao biti "najraniji dokaz upotrebe droge bilo gde u svetu".

"Iako je slabo poznata u zapadnim društvima, to je četvrta najčešće korišćena psihoaktivna supstanca na svetu, posle alkohola, kofeina i nikotina", naveo je on.

Istraživanje, objavljeno u časopisu "Science Advences", dovodi u pitanje raniju pretpostavku da je upotreba psihoaktivnih supstanci počela tek sa razvojem poljoprivrede i proizvodnjom fermentisanih alkoholnih pića pre oko 13.000 godina.

"Identifikovanjem drevne prakse koja leži u osnovi žvakanja betelovog oraha kakvog poznajemo, studija implicira da su neka moderna ponašanja uzimanja droga duboko ukorenjena u tradicijama sakupljača", objašnjava Brum.

Naučnici su eksperimentima utvrdili da se i prilikom samo sisanja celih betelovih oraha oslobađa dovoljna količina psihoaktivnih jedinjenja da utiče na funkciju mozga.

Istraživači navode da su efekti takvog načina konzumiranja verovatno bili blaži nego kod savremenog žvakanja betelovog oraha, ali da je navika mogla da bude dovoljno intenzivna da izazove ozbiljna oboljenja desni.

Betelov orah se i danas koristi u delovima južne i jugoistočne Azije, gde se prerađeno seme meša sa gašenim krečom i drugim sastojcima i žvaće.