OVA DVA DELA SVETA NE PRIPADAJU NIJEDNOJ DRŽAVI Jedan slučaj je potpuno neverovatan

Kada pogledamo kartu sveta, čini se da je sve već podeljeno, a granice su povučene čak i na najudaljenijim komadima zemlje, ali ipak dva su posebna, ne pripadaju nikom.

Pustinja koju ne žele ni Egipat ni Sudan

Jedan od najpoznatijih primera je Bir Tavil, komad pustinje između Egipta i Sudana.

Površina ovog nenaseljenog područja je oko 2.000 kvadratnih kilometara. Ni Egipat ni Sudan, između kojih se nalazi, ne žele ga. A razlog leži u istoriji granice između dve zemlje.

Dve različite granične linije, povučene 1899. i 1902. godine, stvorile su situaciju u kojoj bi prihvatanje jedne granice – i Bir Tavila – značilo da bi država morala da se odrekne svojih ambicija na drugoj, mnogo vrednijoj teritoriji, Halaibskom trouglu.

Tako je stvoren geografski paradoks, a Bir Tavil ostaje van teritorijalnih pretenzija dve susedne države. Iz tog razloga se često naziva jednim od poslednjih pravih primera „terra nullius“.

Najveća „ničija zemlja“ je na Antarktiku

Bir Tavil je zanimljiv, ali je potpuno u senci područja na drugoj strani planete.

Zemlja Mari Berd na Antarktiku pokriva približno 1,6 miliona kvadratnih kilometara. Poređenja radi, to je više od 50 puta veće od Hrvatske.

Nijedna zemlja nije podnela zvaničnu teritorijalnu pretenziju na ovu teritoriju.

Prema Ugovoru o Antarktiku iz 1961. godine, Antarktik je proglašen kontinentom mira i nauke.

Sporazum je „zamrznuo“ sve teritorijalne pretenzije, a vojne akcije i eksploatacija minerala su strogo zabranjeni.

Uprkos tome, sedam zemalja je istorijski polagalo pravo na određene kružne delove, odnosno sektore Antarktika – ali nijedna od njih ne polaže pravo na Zemlju Mari Berd.

„Ničija“ ostrva – ne baš

Internet je pun priča o malim ostrvima koja navodno niko ne poseduje. Ali u većini slučajeva to je pogrešno tumačenje i reč je jednostavno o nenaseljenim ostrvima.

Druga su predmet teritorijalnih sporova i na njih polaže pravo nekoliko zemalja.

Treća su, pak, samo stene ili grebeni sa posebnim pravnim statusom.

Postoje i „mikronacije“, poput Poddžistana i Liberlenda, koje su pokazale da se država može relativno lako proglasiti, ali problem nastaje kada ostatak sveta treba da prizna da ona zaista postoji.

Sajmon Stjuart je proglasio Narodnu Republiku Poddžistan u Severnoj Irskoj 2010. godine.

Poddžistan je imao svoje državne simbole, zastavu, pasoše, granicu i celu priču o sopstvenom identitetu. Ovaj projekat je privukao pažnju radoznalih, ali očigledno je presudila činjenica da se zemljište nalazi u okviru Ujedinjenog Kraljevstva.

Sličnu, ali mnogo poznatiju ideju pokušao je nekoliko godina kasnije češki politički aktivista Vit Jedlička.

Godine 2015. proglasio je Liberlend u oblasti Gornje Sige na Dunavu, između Hrvatske i Srbije.

Ideja je bila ambiciozna: uspostaviti novu državu sa veoma niskim porezima i snažnim naglaskom na individualnu slobodu.

Liberlend je postao međunarodni medijski fenomen, ali je i on ostao daleko od priznate države, a nije mu pomogla ni činjenica da je oblast Gornje Sige predmet međunarodnog pravnog spora.

Alo/Pun kufer