OVAKVI SLUČAJEVI MOGU SE IZBROJATI NA PRSTIMA JEDNE RUKE: 40 dana nakon mrtvorođene, na svet donela drugu bebu
Slučaj koji je zabeležen u Perinatalnom centru u Kalugi krajem 2025. godine pravi je medicinski fenomen.
Natalija Artemenkova nosila je blizance i sve se odvijalo normalno do 24. nedelje, kada joj je prerano pukao vodenjak. To je, nažalost, dovelo do srčanog zastoja i smrti jedne od beba. Sa medicinskog stanovišta, ostalo je malo nade i za drugu. A onda se desilo čudo, koje je zapanjilo čak i najiskusnije lekare...
U takvim okolnostima porođaj je neizbežan, kako bi se spaslo drugo dete. No, druga beba težila je samo 590 grama. Umesto da sledi standardni protokol, tim lekara na čelu sa glavnom doktorkom regionalne bolnice, Elenom Razumejevom, doneo je neviđenu i izuzetno rizičnu odluku: da učini sve što je moguće kako bi se trudnoća ipak produžila.
Ovo je bio korak u nepoznato, jer slični slučajevi nisu zabeleženi u ruskoj praksi u poslednje dve decenije, a i međunarodna medicinska literatura opisuje tek izolovane slučajeve.
Svaki od narednih 40 dana bio je prožet strepnjom. Borba nije prestajala ni na minut, jer je život druge devojčice sve vreme bio u opasnosti. Natalija se nalazila pod 24-časovnim nadzorom. Lekari su morali da primene složene tretmane kako bi kontrolisali dalje kontrakcije i sprečili infekcije. Situaciju je dodatno komplikovao još jedan faktor: imala je ožiljak na materici od prethodnog carskog reza, što je trudnoću činilo posebno nesigurnom i opasnom.
„Strašno je. Neverovatno strašno... Ne možete ni da naslutite šta vas čeka. Ne znate šta da radite, ne možete uticati na situaciju. Teško je opisati osećaj”, seća se Natalija.
S druge strane, svaki novi dan koji je beba provela u materici povećavao je njene šanse za preživljavanje bez teških komplikacija za tri do četiri procenta. Neonatolozi i specijalisti intenzivne nege trudnicu nisu ostavljali samu ni na minut.
Ministarka zdravlja Kaluške oblasti Ana Černova kasnije je primetila da je uspeh omogućen nizom jedinstvenih faktora: stabilnim stanjem majke, odsustvom infekcija i, što je ključno, očuvanjem integriteta vodenjaka i plodove vode.
Posle šest nedelja punih neizvesnosti, Natalija je rodila ćerku carskim rezom. Devojčica, po imenu Marija, imala je 1.250 grama. Njeno stanje je ocenjeno kao stabilno i zadovoljavajuće, ali nije mogla samostalno da diše. Ostala je na intenzivnoj nezi 16 dana. Nakon dužeg perioda posmatranja i oporavka u perinatalnom centru, majka i njena mala heroina su mogle da idu kući.
„Prvi put kada sam je uzela u naručje, imala je samo 1,2 kilograma. Bila je tako sićušna, kao mače. Nisam mogla da verujem. Pomislila sam: 'Bože moj, kako da se brinem o tebi? Kako da te uopšte držim?' Ali imala sam divnu podršku, davali su mi savete, pokazivali šta treba da radim...”
Ovako dugo odlaganje porođaja je zaista retko, a slični slučajevi gde je interval između smrti jednog fetusa i rođenja drugog veći od mesec dana mogu se nabrojati na prstima jedne ruke. Lekari su rezultat nazvali jedinstvenim podvigom, te je sama priča postala primer neverovatnih dometa savremene medicine.
