Robert Čoban o novinarstvu u Srbiji: CECA ZANIMLJIVIJA OD DŽEJMIJA OLIVERA, kolege, proveravajte LAŽNE VESTI

Komentarišući slučaj američkog finansijera i osuđenog seksualnog prestupnika Epstina, koji je ponovo u centru pažnje svetske javnosti, Čoban je naveo da taj slučaj otvara više važnih pitanja.

"Jedan od zaključaka je da finansijski moćni ljudi ‘odlepe’, pa pomisle da im je sve dozvoljeno i da se istina nikada neće saznati. Da će, zahvaljujući poznanstvima sa medijskim mogulima, tužiocima i sudijama, uspeti da zataškaju stvari. Drugo pitanje je moralno: zašto to rade“, rekao je Čoban.

Govoreći o poruci tog slučaja, istakao je da je važno poslati signal zbog potencijalnih žrtava, kako bi se sprečilo da se slični slučajevi ponove.

"Ako se stvori utisak da će se moćni uvek izvući, devojke koje budu žrtve takvih predatora biće obeshrabrene da bilo šta prijave ili da izađu u javnost, jer će biti izvrgnute ruglu, dok će se monstrumi izvući“, rekao je on.

Kao primer drugačijeg poimanja elite naveo je tragediju broda Titanik iz 1912. godine, podsećajući da su se među putnicima nalazili i tada među najbogatijima na svetu, Benjamin Gugenhajm i Džon Džejkob Astor, koji su, kako je rekao, ostali na brodu i stradali, ne želeći da zauzmu mesto ženama i deci u čamcima za spasavanje.

"Gugenhajm je rekao da ne želi da njegovi unuci nose sramotu njegovog imena, da neko dete ostane bez mesta jer je on bio kukavica. To govori o tadašnjoj eliti. Danas, bojim se, mnogi milijarderi ili tajkuni ne bi postupili tako“, ocenio je Čoban.

Govoreći o promenama u medijskoj atmosferi, Čoban je ocenio da su portali i klikbejt naslovi preneli logiku nekadašnjih naslovnih strana štampanih medija.

Podsetio je da je devedesetih godina prošlog veka često posezao za naslovnicama sa Svetlanom Cecom Ražnatović kako bi povećao tiraž.

"Ceca je bila na naslovnoj strani čak i kada to nije imalo pokrića u priči, jer je to donosilo tiraž. Danas je to banalizovano kroz klikbejt, naslove koji manipulišu emocijama čitalaca, navode ih da kliknu, a potom ih razočaraju. Dugoročno, to nanosi štetu medijskoj atmosferi“, rekao je on.

Kao primer brzog širenja netačnih informacija naveo je lažnu objavu da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu, što su brojni portali preneli bez provere.

"Ljudi često ne proveravaju osnovne činjenice, iako je to danas lakše nego ikada“, rekao je Čoban, navodeći primere recikliranja starih vesti i plasiranja sadržaja koji može dovesti publiku u zabludu.

Govoreći o promenama u interesovanjima publike, podsetio se boravka u SAD 1990-ih godina, kada je primetio da je suđenje Majklu Džeksonu privuklo znatno više pažnje od obraćanja tadašnjeg predsednika Bila Klintona o stanju nacije.

"Njegov izveštaj o stanju nacije, koji je za mene u tom momentu bio najvažnija stvar na svetu u jednoj sobi gledalo je sa televizije šestoro ljudi. U drugoj sobi išlo je suđenje Džeksonu i bilo ih je 50. Tada sam shvatio da obične ljude mnogo više zanima da li je Simpson ubio suprugu i da li je Džekson zlostavljao decu ili ne, nego šta će predsednik SAD reći", ocenio je Čoban i dodao da su fotoreporteri za fotografije princeze Dajane dobili 800.000 funti jer su znali da će tiraž nadmašiti i eventualnu tužbu ukoliko ih princeza bude tužila.

On je podsetio i na iskustvo iz 2011. godine u listu "The Washington Post", gde je, kako je rekao, broj zaposlenih u dopisništvu smanjen sa 94 na jednog, što ilustruje promenu načina rada u savremenim medijima.

"Sebe vozi, ima pištolj da se obezbedi ako ga napadnu, snima, osvetljava, montira. Svet se promenio", kaže Čoban.

Čoban je zaključio da su medijskom tržištu neophodni specijalizovani novinari i da je pogrešno što studente na fakultetu obrazuju ''kao da će svi pratiti politiku ili kulturu u Tanjugu''.