Роберт Чобан о новинарству у Србији: ЦЕЦА ЗАНИМЉИВИЈА ОД ЏЕЈМИЈА ОЛИВЕРА, колеге, проверавајте ЛАЖНЕ ВЕСТИ

Коментаришући случај америчког финансијера и осуђеног сексуалног преступника Епстина, који је поново у центру пажње светске јавности, Чобан је навео да тај случај отвара више важних питања.

"Један од закључака је да финансијски моћни људи ‘одлепе’, па помисле да им је све дозвољено и да се истина никада неће сазнати. Да ће, захваљујући познанствима са медијским могулима, тужиоцима и судијама, успети да заташкају ствари. Друго питање је морално: зашто то раде“, рекао је Чобан.

Говорећи о поруци тог случаја, истакао је да је важно послати сигнал због потенцијалних жртава, како би се спречило да се слични случајеви понове.

"Ако се створи утисак да ће се моћни увек извући, девојке које буду жртве таквих предатора биће обесхрабрене да било шта пријаве или да изађу у јавност, јер ће бити извргнуте руглу, док ће се монструми извући“, рекао је он.

Као пример другачијег поимања елите навео је трагедију брода Титаник из 1912. године, подсећајући да су се међу путницима налазили и тада међу најбогатијима на свету, Бењамин Гугенхајм и Џон Џејкоб Астор, који су, како је рекао, остали на броду и страдали, не желећи да заузму место женама и деци у чамцима за спасавање.

"Гугенхајм је рекао да не жели да његови унуци носе срамоту његовог имена, да неко дете остане без места јер је он био кукавица. То говори о тадашњој елити. Данас, бојим се, многи милијардери или тајкуни не би поступили тако“, оценио је Чобан.

Говорећи о променама у медијској атмосфери, Чобан је оценио да су портали и кликбејт наслови пренели логику некадашњих насловних страна штампаних медија.

Подсетио је да је деведесетих година прошлог века често посезао за насловницама са Светланом Цецом Ражнатовић како би повећао тираж.

"Цеца је била на насловној страни чак и када то није имало покрића у причи, јер је то доносило тираж. Данас је то банализовано кроз кликбејт, наслове који манипулишу емоцијама читалаца, наводе их да кликну, а потом их разочарају. Дугорочно, то наноси штету медијској атмосфери“, рекао је он.

Као пример брзог ширења нетачних информација навео је лажну објаву да је Добрица Ћосић добио Нобелову награду, што су бројни портали пренели без провере.

"Људи често не проверавају основне чињенице, иако је то данас лакше него икада“, рекао је Чобан, наводећи примере рециклирања старих вести и пласирања садржаја који може довести публику у заблуду.

Говорећи о променама у интересовањима публике, подсетио се боравка у САД 1990-их година, када је приметио да је суђење Мајклу Џексону привукло знатно више пажње од обраћања тадашњег председника Била Клинтона о стању нације.

"Његов извештај о стању нације, који је за мене у том моменту био најважнија ствар на свету у једној соби гледало је са телевизије шесторо људи. У другој соби ишло је суђење Џексону и било их је 50. Тада сам схватио да обичне људе много више занима да ли је Симпсон убио супругу и да ли је Џексон злостављао децу или не, него шта ће председник САД рећи", оценио је Чобан и додао да су фоторепортери за фотографије принцезе Дајане добили 800.000 фунти јер су знали да ће тираж надмашити и евентуалну тужбу уколико их принцеза буде тужила.

Он је подсетио и на искуство из 2011. године у листу "The Washington Post", где је, како је рекао, број запослених у дописништву смањен са 94 на једног, што илуструје промену начина рада у савременим медијима.

"Себе вози, има пиштољ да се обезбеди ако га нападну, снима, осветљава, монтира. Свет се променио", каже Чобан.

Чобан је закључио да су медијском тржишту неопходни специјализовани новинари и да је погрешно што студенте на факултету образују ''као да ће сви пратити политику или културу у Танјугу''.