VELIKI ISKORAK KA OTKRIĆU ŽIVOTA U SVEMIRU? Otkrivena prva atmosfera na planeti sličnoj Zemlji u nastanjivoj zoni udaljene zvezde SAMO 48 SVETLOSNIH GODINA OD NAS

Naučnici navode da ovo otkriće pruža do sada najjače dokaze da bi svetovi sa uslovima sličnim onima na Zemlji mogli da postoje van Sunčevog sistema, prenosi BBC.

Gas otkriven u atmosferi je helijum, koji ne može da podrži život, ali je moguće da su prisutni i drugi gasovi.

Glavni autor studije, Kolin Kerubim sa Univerziteta Harvard, opisao je ovo otkriće kao veoma značajno.

“Ovo je prvi put da je neko otkrio atmosferu na stenovitoj planeti u nastanjivoj zoni neke druge zvezde”, naveo je on.

Planeta, nazvana LHS 1140 b, udaljena je 48 svetlosnih godina od Zemlje i kruži oko crvene zvezde koja je mnogo manja i hladnija od Sunca.

Otkriveno je više od 6.000 svetova koji kruže oko udaljenih zvezda, ali ovaj nalaz je značajan jer nas približava jednom od najvećih naučnih ciljeva, a to je otkriće života na drugom svetu.

Kako se navodi, da bi planeta mogla da podrži život, ona mora da ima vodu, a za to mora da bude na odgovarajućoj udaljenosti od svoje zvezde i da ne bude previše blizu, jer bi bilo pretoplo, a niti previše daleko, jer bi bilo suviše hladno, već negde između, gde bi uslovi bili “sasvim odgovarajući”.

Naučnici koji proučavaju planete nazivaju ovo “Zlatokosinom zonom”, po devojčici iz bajke koja je bila veoma izbirljiva kada je reč o temperaturi svoje kaše.

Stotine planeta su otkrivene u ovakvim zonama svojih zvezda, ali samo nekoliko desetina njih su male i stenovite poput naše Zemlje, što je još jedan važan pokazatelj potencijalne sposobnosti planete da podrži život.

Ni za jednu od njih sve do sada, međutim, nije utvrđeno da poseduje atmosferu.

Jedini gas otkriven u atmosferi do sada je helijum, verovatno u njenim višim slojevima, koji sam po sebi ne bi mogao da podrži život.

Moguće je, međutim, da na nižim visinama postoje i drugi gasovi koji pogoduju životu.

LHS 1140 b nije jedini svet koji se pomno istražuje u potrazi za životom - tu je i planeta K2-18b, koja spada u kategoriju “sub-Neptuna” i čija unutrašnjost možda obiluje vodom, a dospela je u žižu javnosti kada su naučnici uočili tragove dimetil-sulfida, gasa koji se na Zemlji povezuje sa morskim životom.

Ipak, ponovna analiza koju je 2025. godine sprovela NASA pokazala je da je signal suviše slab za potvrdu, kao i da taj gas može da nastane i bez učešća živih organizama.

Sedam stenovitih svetova sistema TRAPPIST-1 takođe ostaje veoma intrigantno, iako je svemirski teleskop NASA-e, “Džejms Veb”, isključio mogućnost postojanja atmosfere nalik Zemljinoj na planeti TRAPPIST-1d, dok podaci o planeti TRAPPIST-1e ostaju neubedljivi.