BORBA S POPLAVOM NEGATIVNIH VESTI Dumskroling može da bude mentalno iscrpljujući
Ukoliko imate osećaj da su vesti trenutno posebno loše i zabrinjavajuće, niste jedini.
Profesorka Reza Šabahang sa australijskih univerziteta Monaš i Flinders objašnjava da su naši mozgovi programirani da prioritet daju bezbednosti i opstanku, te brzo reaguju na opasnost. Stalno aktiviranje ovih procesa kroz uznemirujuće vesti – što se često naziva dumskroling (doomscrolling) – može biti mentalno iscrpljujuće, piše RTS.
Necenzurisane slike mogu imati posebno snažan psihološki uticaj. Grafički snimci tragedija koji kruže društvenim mrežama mogu imati jači efekat nego tradicionalni mediji (poput televizije i novina), koji su više regulisani. Istraživanja pokazuju da konzumiranje negativnih vesti može da bude povezano sa nižim nivoom blagostanja i psihološkim poteškoćama, poput anksioznosti, nesigurnosti i osećaja neizvesnosti. Može nas učiniti pesimističnijim prema sebi, drugima, čovečanstvu i životu uopšte.
U nekim slučajevima, prekomerno praćenje uznemirujućih vesti može izazvati posrednu traumu, što znači da možete iskusiti simptome posttraumatskog stresa, poput flešbekova i problema sa spavanjem, iako niste direktno učestvovali u traumatskim događajima. Ali to često ne sprečava ljude da ih traže. Zapravo, veća je verovatnoća da će se negativne vesti čitati, komentarisati i deliti.
Čak i bez lične veze, mnogi žele da ostanu informisani i razumeju šta se dešava. Za neke je to moralna odluka, koja im se čini kao korak ka akciji i pozitivnoj promeni. Zato, u novom istraživanj koje je sprovela Šabahang i njene kolege, predlažu da ograničavanje izloženosti negativnim vestima nije uvek moguće ni praktično.
Umesto toga, preporučuju svesnije konzumiranje vesti – obratite pažnju na emocije koje se javljaju, primetite kako se osećate i usporite kada je to potrebno.
Napravite pauzu
Savetuje se da se napravi pauza, koliko god treba da se emocionalno stabilizujete i ponovo budete spremni da se informišete. Možda će vam pomoći da vodite dnevnik i zapisujete kako se osećate dok pratite vesti, i pratite emocionalne oscilacije. Takođe, korisno je da provedete vreme sa ljudima koji vas podržavaju i radite ono što volite. Boravak na otvorenom i manuelne aktivnosti mogu biti posebno korisni kada ste anksiozni ili emotivni. Ali ako ste preplavljeni i to utiče na vaš rad, svakodnevni život ili odnose, treba potražiti i profesionalnu pomoć.
Kada planirate da čitate vesti, zastanite i duboko udahnite nekoliko puta. Primetite kako vam se telo oseća i šta vam se dešava u mislima; proverite kako ste. Da li se osećate napeto? Imate li danas već mnogo stresa? Možda već osećate zabrinutost ili emocionalnu iscrpljenost. Zapitajte se da li ste spremni da procesuirate negativne informacije; razmislite. Šta vas motiviše da se sad informišete? Šta pokušavate da saznate? Budite kritični. Dok čitate ili gledate vest, obratite pažnju na verodostojnost izvora, detalje i poreklo informacija; osluškujte kako se osećate. Da li primećujete znake stresa – poput napetosti, znojenja ili nemira? Polako konzumirajte vest. Pre nego što pređete na sledeću vest, obradite ono što ste saznali i kako ste reagovali. Da li vam je promenilo emocije, misli, stavove? Da li je ispunilo vašu nameru? Imate li snage za još?
Možda nećete uvek moći da pratite sve ove korake, ali svesnije ponašanje pre, tokom i nakon izlaganja negativnim vestima može vam pomoći da donosite bolje odluke o tome kada i koliko da ih konzumirate – i kada da napravite pauzu.
Ako se osećate emocionalno preplavljeno, veća je verovatnoća da ćete reagovati impulsivno i pod uticajem emocija na ono što čitate ili gledate. Znakovi da negativne vesti utiču na vaše psihičko zdravlje uključuju: kompulzivno praćenje vesti, osećaj da ne možete da prestanete; osećaj beznađa, očaja ili nedostatak motivacije; razdražljivost; poteškoće s koncentracijom; umor; fizičke tegobe (npr. bol u stomaku); problemi sa spavanjem; nepromišljena ili rizična ponašanja, poput panične kupovine ili gomilanja namirnica nakon loših vesti.