БОРБА С ПОПЛАВОМ НЕГАТИВНИХ ВЕСТИ Думскролинг може да буде ментално исцрпљујући
Уколико имате осећај да су вести тренутно посебно лоше и забрињавајуће, нисте једини.
Професорка Реза Шабаханг са аустралијских универзитета Монаш и Флиндерс објашњава да су наши мозгови програмирани да приоритет дају безбедности и опстанку, те брзо реагују на опасност. Стално активирање ових процеса кроз узнемирујуће вести – што се често назива думскролинг (doomscrolling) – може бити ментално исцрпљујуће, пише РТС.
Нецензурисане слике могу имати посебно снажан психолошки утицај. Графички снимци трагедија који круже друштвеним мрежама могу имати јачи ефекат него традиционални медији (попут телевизије и новина), који су више регулисани. Истраживања показују да конзумирање негативних вести може да буде повезано са нижим нивоом благостања и психолошким потешкоћама, попут анксиозности, несигурности и осећаја неизвесности. Може нас учинити песимистичнијим према себи, другима, човечанству и животу уопште.
У неким случајевима, прекомерно праћење узнемирујућих вести може изазвати посредну трауму, што значи да можете искусити симптоме посттрауматског стреса, попут флешбекова и проблема са спавањем, иако нисте директно учествовали у трауматским догађајима. Али то често не спречава људе да их траже. Заправо, већа је вероватноћа да ће се негативне вести читати, коментарисати и делити.
Чак и без личне везе, многи желе да остану информисани и разумеју шта се дешава. За неке је то морална одлука, која им се чини као корак ка акцији и позитивној промени. Зато, у новом истраживањ које је спровела Шабаханг и њене колеге, предлажу да ограничавање изложености негативним вестима није увек могуће ни практично.
Уместо тога, препоручују свесније конзумирање вести – обратите пажњу на емоције које се јављају, приметите како се осећате и успорите када је то потребно.
Направите паузу
Саветује се да се направи пауза, колико год треба да се емоционално стабилизујете и поново будете спремни да се информишете. Можда ће вам помоћи да водите дневник и записујете како се осећате док пратите вести, и пратите емоционалне осцилације. Такође, корисно је да проведете време са људима који вас подржавају и радите оно што волите. Боравак на отвореном и мануелне активности могу бити посебно корисни када сте анксиозни или емотивни. Али ако сте преплављени и то утиче на ваш рад, свакодневни живот или односе, треба потражити и професионалну помоћ.
Када планирате да читате вести, застаните и дубоко удахните неколико пута. Приметите како вам се тело осећа и шта вам се дешава у мислима; проверите како сте. Да ли се осећате напето? Имате ли данас већ много стреса? Можда већ осећате забринутост или емоционалну исцрпљеност. Запитајте се да ли сте спремни да процесуирате негативне информације; размислите. Шта вас мотивише да се сад информишете? Шта покушавате да сазнате? Будите критични. Док читате или гледате вест, обратите пажњу на веродостојност извора, детаље и порекло информација; ослушкујте како се осећате. Да ли примећујете знаке стреса – попут напетости, знојења или немира? Полако конзумирајте вест. Пре него што пређете на следећу вест, обрадите оно што сте сазнали и како сте реаговали. Да ли вам је променило емоције, мисли, ставове? Да ли је испунило вашу намеру? Имате ли снаге за још?
Можда нећете увек моћи да пратите све ове кораке, али свесније понашање пре, током и након излагања негативним вестима може вам помоћи да доносите боље одлуке о томе када и колико да их конзумирате – и када да направите паузу.
Ако се осећате емоционално преплављено, већа је вероватноћа да ћете реаговати импулсивно и под утицајем емоција на оно што читате или гледате. Знакови да негативне вести утичу на ваше психичко здравље укључују: компулзивно праћење вести, осећај да не можете да престанете; осећај безнађа, очаја или недостатак мотивације; раздражљивост; потешкоће с концентрацијом; умор; физичке тегобе (нпр. бол у стомаку); проблеми са спавањем; непромишљена или ризична понашања, попут паничне куповине или гомилања намирница након лоших вести.