Da li KONZERVANSI U HRANI povećavaju rizik od VISOKOG KRVNOG PRITISKA Osam godina praćeno preko sto hiljada ljudi OVO JE CRNA LISTA ADITIVA

Iako su mnogi od ovih aditiva prošli bezbednosne procene za upotrebu u odobrenim količinama, naučna zajednica nastavlja da aktivno istražuje kako redovna konzumacija ovakve hrane utiče na organizam u dugom vremenskom periodu.

Poseban fokus stručnjaka usmeren je na kardiovaskularni sistem, sa naročitim akcentom na krvni pritisak. Poznato je da hipertenzija pogađa ogroman broj odraslih ljudi i predstavlja jedan od vodećih faktora rizika za razvoj srčanih oboljenja, moždanog udara i bolesti bubrega. Iako su prekomeran unos soli, gojaznost, fizička neaktivnost i genetika već odavno dokazani uzročnici ovog problema, naučnici sada sve detaljnije ispituju da li i same prehrambene komponente procesirane hrane mogu nezavisno da podignu krvni pritisak.

Nova obimna studija objavljena u uglednom medicinskom časopisu European Heart Journal donosi važne podatke u ovoj oblasti, baveći se pitanjem da li ljudi koji unose veće količine konzervansa imaju veću verovatnoću da tokom vremena razviju hipertenziju. Umesto da analiziraju samo jedan aditiv, istraživači su procenili ukupnu izloženost većem broju konzervansa koji se najčešće nalaze u ishrani. Oni su koristili izuzetno detaljne podatke o ishrani i pratili učesnike godinama kako bi precizno utvrdili da li je viši unos povezan sa većim rizikom za nastanak visokog krvnog pritiska.

Ovaj naučni rad koristio je podatke iz velike francuske nutricionističke studije NutriNet-Santé, koja se bavi odnosom između načina ishrane i dugoročnog zdravlja stanovništva. Učesnici su uzastopno vodili detaljne 24-časovne dnevnike ishrane, što je naučnicima omogućilo da tačno procene izloženost aditivima iz hiljada komercijalno dostupnih prehrambenih proizvoda na tržištu.

Veliki naučni eksperiment
U ovoj velikoj prospektivnoj studiji analizirani su podaci prikupljeni od ukupno 112.395 odraslih osoba koje su učestvovale u pomenutom projektu u periodu između 2009. i 2024. godine. Prosečna starost ispitanika iznosila je 42,8 godina, pri čemu su žene činile čak 78,7 odsto uzorka, dok je srednje vreme praćenja ove populacije iznosilo 7,9 godina. Tokom ovog višegodišnjeg perioda, istraživači su dokumentovali tačno 5.544 nova slučaja hipertenzije.

Takođe, zabeleženo je 2.450 novih kardiovaskularnih događaja, što uključuje 1.308 slučajeva koronarne bolesti srca i 1.142 slučaja cerebrovaskularnih oboljenja poput šloga. Za razliku od većine prethodnih nutricionističkih studija koje su se oslanjale na opšte procene unosa procesirane hrane, ovo istraživanje je merilo izloženost za čak 58 različitih prehrambenih aditiva koji imaju ulogu konzervansa.

Da bi merenje unosa bilo što preciznije, naučnici su kombinovali više različitih izvora informacija. To je obuhvatalo uzastopne dnevnike ishrane koje su vodili sami učesnici (čak do 96 pregleda ishrane po pojedincu), nacionalne baze podataka o sastavu namirnica, kompletne liste sastojaka komercijalnih brendova, kao i zasebne laboratorijske analize kada su bile dostupne. Ovakav detaljan pristup omogućio je da se proceni realan unos konkretnih odobrenih konzervansa kroz svakodnevnu hranu, umesto da se veruje samo opštim upitnicima učesnika.

Nakon toga, istraživači su se fokusirali na 17 konzervansa koje konzumira najmanje 10 odsto učesnika, što im je omogućilo da analiziraju pojedinačne efekte svakog aditiva ponaosob, umesto da sve procesirane proizvode jednostavno posmatraju kao jednu grupu. Učesnici su na kraju kategorisani prema količini procenjenog unosa, a statistički modeli su uzeli u obzir brojne potencijalne spoljne faktore koji utiču na rezultat, kao što su demografske odlike, životni stil, ukupni kvalitet ishrane i telesna težina.

Koji konzervansi najviše podižu pritisak?
Tokom višegodišnjeg praćenja, istraživači su uočili da je veća izloženost nekolikim često korišćenim konzervansima direktno povezana sa povišenim rizikom od razvoja hipertenzije. Veoma je važno naglasiti da se ove veze razlikuju od konzervansa do konzervansa. Podaci ne sugerišu da svaki odobreni konzervans nosi isti nivo opasnosti, već jasno pokazuju da pojedine supstance imaju značajno snažniju povezanost sa nastankom visokog pritiska od drugih.
Ovi rezultati su ostali potpuno tačni i nakon usklađivanja sa svim poznatim faktorima rizika za hipertenziju, što navodi na zaključak da sama izloženost konzervansima može samostalno da doprinese ovom kardiovaskularnom problemu. Posmatrano u celini, učesnici sa najvišim unosom ukupnih konzervansa imali su 24 odsto veći rizik od razvoja hipertenzije u poređenju sa onima koji su imali najniži nivo unosa kroz svakodnevnu hranu.

Kada su istraživači podelili konzervanse na određene prehrambene kategorije, rezultati su postali još izraženiji. Tako su oni ispitanici koji su konzumirali najveće količine neantioksidativnih konzervansa zabeležili 29 odsto veći rizik od hipertenzije, 16 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti uopšte, kao i 26 odsto veći rizik od razvoja koronarne bolesti srca.

Sa druge strane, učesnici koji su unosili najviše količine antioksidativnih konzervansa takođe su pretrpeli značajan porast opasnosti od visokog krvnog pritiska, koji je bio 22 odsto veći u odnosu na minimalni unos. Nakon strogih statističkih poređenja i prilagođavanja svim faktorima života, naučnici su izolovali osam grupa konzervansa ili pojedinačnih aditiva koji su pokazali najjaču vezu sa učestalošću hipertenzije.

Na vrhu ove liste nalaze se ukupni sorbati i kalijum-sorbat (nosi oznaku E202), čiji je visoki unos povezan sa čak 39 odsto većim rizikom za pojavu bolesti. Sledi limunska kiselina (E330) sa 25 odsto većim rizikom, dok ukupni nitriti i natrijum-nitrit (E250), kao i kalijum-metabisulfit (E224), donose 16 odsto veći rizik od hipertenzije.

Porast opasnosti zabeležen je i kod ukupnih askorbata (13 odsto veći rizik), čiji pojedinačni predstavnici askorbinska kiselina (E300) i natrijum-askorbat (E301) donose 14, odnosno 12 odsto veći rizik. Takođe, ukupni eritorbati i natrijum-eritorbat (E316) beleže porast od 13 do 14 odsto, ukupni sulfiti donose 11 odsto veću verovatnoću za oboljenje, dok je ekstrakt ruzmarina (E392) povezan sa 10 odsto većim rizikom. Pored toga, askorbinska kiselina je izdvojena kao aditiv koji se samostalno vezuje za 15 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti uopšte.

Naučnici upozoravaju da jedinjenja poput askorbinske (vitamin C) ili limunske kiseline prirodno postoje u voću i povrću i tamo su potpuno bezbedna. Međutim, u ovoj studiji su procenjivani njihovi efekti kada se koriste kao aditivi u industrijskoj hrani, gde se redovno unose zajedno sa velikim količinama natrijuma, rafinisanih ugljenih hidrata i zasićenih masti.

Skrivene zamke za organizam: Napad na stomačnu floru i oksidativni stres
Iako je ovo veliko istraživanje primarno analiziralo hipertenziju, postoje i mnoge druge naučne studije koje ispituju kako konzervansi utiču na druge aspekte ljudskog zdravlja. Konzervansi su veoma široka kategorija jedinjenja i oni u telu ne deluju na isti način, pri čemu neki imaju dugu istoriju ispitivanja, dok drugi pate od nedostatka dugoročnih podataka na ljudima.

Jedna od najvažnijih oblasti trenutnog naučnog interesovanja jeste uticaj konzervansa na zdravlje crevnog mikrobioma. Trilioni bakterija koje žive u našem digestivnom traktu imaju ključnu ulogu u varenju, odbrani imuniteta, metabolizmu, pa čak i u očuvanju zdravlja srca. Najnovija istraživanja sugerišu da pojedini konzervansi iz hrane mogu ozbiljno da poremete ravnotežu između korisnih i štetnih mikroba u stomaku.

Laboratorijski eksperimenti i studije na životinjama otkrili su da supstance poput sorbata, benzoata i sulfita sprečavaju razvoj loših bakterija i kvarenje proizvoda na policama prodavnica, ali na potpuno isti način mogu da zaustave rast dobrih bakterija u našim crevima.
 

Drugi veliki problem na koji stručnjaci ukazuju jeste sposobnost određenih konzervansa da podstaknu oksidativni stres pod određenim uslovima. Ovaj fenomen se dešava kada proizvodnja nestabilnih molekula, poznatijih kao slobodni radikali, nadmaši prirodnu antioksidativnu odbranu našeg organizma. Hronični oksidativni stres dokazano uzrokuje ubrzano starenje ćelija i temelj je za nastanak mnogobrojnih hroničnih oboljenja.

Eksperimenti pokazuju povećanje markera upale u tkivima usled unosa ovih veštačkih materija, zbog čega se širom sveta pokreću nove dobro dizajnirane kliničke studije na ljudima kako bi se definitivno utvrdile granice sigurnog dugoročnog unosa

Alergije i surovost prerađenog mesa: Šta sve kaže nauka?
Poseban i veoma brzo vidljiv problem predstavlja visoka osetljivost koju određeni deo populacije razvija prema sulfitima. Sulfiti su konzervansi koji se masovno koriste u proizvodnji vina, zatim u sušenom voću, račićima, pojedinim sosovima i konditorskim proizvodima. I dok većina ljudi toleriše ove supstance bez ikakvih vidljivih poteškoća, osobe koje pate od astme mogu doživeti veoma burne reakcije ili klasične alergijske napade.

Simptomi ove osetljivosti obuhvataju kašalj, otežano disanje, stezanje u grudima, iznenadno gušenje, crvenilo na licu i jake glavobolje. Zbog ovog poznatog medicinskog rizika, većina zemalja ima stroge zakone koji propisuju da sulfiti moraju biti jasno i istaknuto navedeni na deklaraciji proizvoda čim njihov nivo pređe dozvoljenu granicu.

Pored sulfita, nitriti i nitrati već decenijama predstavljaju predmet oštrih naučnih rasprava. Oni se standardno dodaju prerađenom mesu, kao što su slanina, viršle, salame, kobasice i delikatesni proizvodi, gde zaustavljaju razvoj opasnih bakterija i omogućavaju mesu da zadrži svoju privlačnu ružičastu boju. Međutim, naučnici su zabrinuti jer nitriti u telu mogu da pokrenu formiranje N-nitrozo jedinjenja, za koja je dokazano da pod određenim uslovima direktno povećavaju rizik od nastanka kancera. Veoma je važno napraviti jasnu razliku između veštački dodatih nitrita u suvomesnatim proizvodima i prirodnih nitrata koji se nalaze u zelenoj salati, spanaću, rukoli ili cvekli.

Povrće u sebi sadrži brojne korisne hranljive materije, vitamine i antioksidanse koji aktivno sprečavaju pretvaranje nitrata u štetna jedinjenja, zbog čega prirodni nitrati iz povrća zapravo čuvaju i podržavaju zdravlje srca.

Kako prirodno unaprediti krvni pritisak: Svakodnevne navike koje prave razliku
Gledano iz ugla potrošača, rezultati ovih velikih istraživanja samo potvrđuju praktične poruke koje vodeće svetske zdravstvene organizacije već dugo propagiraju. Najbolji način da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem i smanjite unos štetnih aditiva jeste promena svakodnevnih životnih navika. Prvi korak ka zdravijim krvnim sudovima je ishrana zasnovana na celovitim namirnicama. Hrana poput svežeg voća i povrća, pasulja, sočiva, integralnih žitarica, jaja, ribe, živinskog mesa i orašastih plodova prirodno obezbeđuje visoke količine kalijuma, magnezijuma i vlakana koji opuštaju arterije. Posebno je važan unos kalijuma jer on direktno neutrališe negativno dejstvo soli u telu. Namirnice kao što su slatki krompir (batat), beli krompir, banane, avokado i blitva predstavljaju prave riznice ovog minerala, mada osobe sa bolestima bubrega treba da se konsultuju sa lekarom pre nego što naglo povećaju njegov unos.

Istovremeno, neophodno je radikalno ograničiti unos skrivene soli koja se nalazi u gotovim zamrznutim jelima, konzerviranim supama, brzoj hrani i industrijskim prelivima. Kuvanje kod kuće omogućava vam da sami odredite količinu začina i soli koju koristite. Pored ishrane, redovna fizička aktivnost ima revolucionaran uticaj na krvni pritisak. Preporuka je da se izdvoji najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja nedeljno, poput brzog hodanja ili plivanja, uz vežbe snage dva puta nedeljno. Zdrava telesna težina, postignuta kroz održive navike umesto kroz izgladnjivanje, direktno skida ogroman teret sa srčanog mišića.

Na kraju, dovoljno kvalitetnog sna (između 7 i 9 sati tokom noći) i kontrola hroničnog stresa kroz šetnje, meditaciju ili druženje sa porodicom, omogućavaju vašem nervnom sistemu da se resetuje i spreči nagle, opasne skokove krvnog pritiska. Pažljivo čitanje deklaracija i izbegavanje proizvoda sa dugačkim spiskovima E-brojeva predstavlja najbolji štit za vaše kardiovaskularno zdravlje, piše RTS.