EU ZABRANJUJE OPASNU HEMIKALIJU Evo u kojoj ambalaži se krije i kako dospeva u organizam
Od jula 2026. godine u Evropskoj uniji više neće biti dozvoljeno prisustvo bisfenola A (BPA) u ambalaži za hranu.
U flašicama za bebe i termalnom papiru, poput fiskalnih računa, ova hemikalija je već zabranjena, a sada bi trebalo sprečiti i da preko hrane dospeva u organizam.
Završetkom prelaznog roka od jula 2026. godine, u EU više neće smeti da se prodaje ambalaža za hranu proizvedena upotrebom BPA ili sličnih bisfenola.
Šta je bisfenol A?
Bisfenol A je industrijska hemikalija koja se koristi za proizvodnju tvrde i providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i epoksidnih smola.
Ove smole nalaze se, na primer, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu i limenki za piće, gde sprečavaju rđanje metala i njegovo prelazak u hranu.
BPA se može naći i u plastičnim folijama, štamparskim bojama i lepkovima. Prema podacima nemačke ekološke organizacije BUND, samo u Nemačkoj se godišnje plasira oko 410.000 tona ove supstance.
Zabrana EU ne odnosi se samo na jednokratnu ambalažu, već i na flašice za vodu, kutije za užinu i plastični kuhinjski pribor.
Kako BPA utiče na zdravlje?
Kada se hemijske supstance poput BPA koriste u ambalaži za hranu, male količine mogu preći u namirnice i pića.
Prema mišljenju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), bisfenol A predstavlja zdravstveni rizik za sve starosne grupe.
EFSA navodi da BPA može da utiče na mehanizme imunog sistema, poveća rizik od astme i autoimunih bolesti, kao i da se dovodi u vezu sa većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i gojaznosti.
Posebno zabrinjava njegovo delovanje na hormonski sistem, jer može ugroziti plodnost muškaraca i žena, poremetiti pubertet i povezuje se sa nastankom pojedinih vrsta karcinoma.
Hormonsko delovanje poznato skoro jedan vek
Poznato je da bisfenol A deluje slično prirodnom ženskom polnom hormonu estrogenu.
BPA je kao veštački estrogen testiran još početkom tridesetih godina prošlog veka, ali je tada u upotrebu uveden dietilstilbestrol (DES), koji ima sličnu molekularnu strukturu.
DES se koristio do sedamdesetih godina za sprečavanje komplikacija u trudnoći, ali je kasnije utvrđeno da povećava rizik od raka dojke i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, pa je njegova upotreba zabranjena 1971. godine.
Skoro svi imamo BPA u organizmu
Istraživanja Evropske agencije za životnu sredinu pokazala su da je BPA pronađen u urinu kod 92 odsto ispitanika u 11 evropskih zemalja.
Slično istraživanje u SAD pokazalo je da je ova supstanca otkrivena kod 93 odsto od više od 2.500 ispitanika.
U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji savezna zabrana BPA u ambalaži za hranu, ali je od 2012. godine zabranjen u flašicama i šoljama za bebe, a od 2013. i u ambalaži za hranu za bebe.
Evropska agencija za bezbednost hrane je zbog novih saznanja značajno smanjila dozvoljeni dnevni unos BPA – sa četiri mikrograma na 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine.
Zabrana ima i izuzetke
Iako je nova zabrana najstroža na svetu, postoje izuzeci.
Hrana koja se već nalazi u ambalaži sa BPA moći će da se prodaje do isteka zaliha, kako bi se izbeglo bacanje hrane.
Za pojedine proizvode, poput konzervirane kisele hrane – ribe, voća i povrća – odobren je prelazni rok do 2028. godine, jer još ne postoji odgovarajuća zamena za ovaj premaz.
Bisfenol A može dospeti i u vodu za piće ukoliko su prilikom sanacije vodovodnih cevi korišćene epoksidne smole. Zbog toga se preporučuje da se za piće koristi samo hladna voda iz česme, dok tuširanje toplom vodom ne predstavlja rizik.
Kako smanjiti izloženost BPA?
U Evropskoj uniji ne postoji obaveza označavanja BPA premaza na proizvodima, a ni oznaka „bez BPA" ne garantuje da nisu korišćeni drugi bisfenoli sličnog dejstva.
Stručnjaci savetuju:
izbegavajte hranu iz konzervi;
koristite staklene tegle i posude;
prednost dajte kuhinjskom priboru od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika;
ne zagrevajte hranu u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici;
prilikom kupovine plastičnih proizvoda tražite oznaku „bez bisfenola" (Bisphenol-free);
ne podgrevajte hranu direktno u konzervama;
pijte hladnu vodu iz česme.
Pojedina istraživanja ukazuju da bi nesvarljiva biljna vlakna mogla da pomognu u izbacivanju pojedinih toksičnih materija iz organizma, ali još nije potvrđeno da li ovaj mehanizam deluje i kada je reč o bisfenolu A.
