ЕУ ЗАБРАЊУЈЕ ОПАСНУ ХЕМИКАЛИЈУ Ево у којој амбалажи се крије и како доспева у организам
Од јула 2026. године у Европској унији више неће бити дозвољено присуство бисфенола А (БПА) у амбалажи за храну.
У флашицама за бебе и термалном папиру, попут фискалних рачуна, ова хемикалија је већ забрањена, а сада би требало спречити и да преко хране доспева у организам.
Завршетком прелазног рока од јула 2026. године, у ЕУ више неће смети да се продаје амбалажа за храну произведена употребом БПА или сличних бисфенола.
Шта је бисфенол А?
Бисфенол А је индустријска хемикалија која се користи за производњу тврде и провидне пластике познате као поликарбонат, као и епоксидних смола.
Ове смоле налазе се, на пример, у унутрашњем слоју конзерви за храну и лименки за пиће, где спречавају рђање метала и његово прелазак у храну.
БПА се може наћи и у пластичним фолијама, штампарским бојама и лепковима. Према подацима немачке еколошке организације BUND, само у Немачкој се годишње пласира око 410.000 тона ове супстанце.
Забрана ЕУ не односи се само на једнократну амбалажу, већ и на флашице за воду, кутије за ужину и пластични кухињски прибор.
Како БПА утиче на здравље?
Када се хемијске супстанце попут БПА користе у амбалажи за храну, мале количине могу прећи у намирнице и пића.
Према мишљењу Европске агенције за безбедност хране (EFSA), бисфенол А представља здравствени ризик за све старосне групе.
EFSA наводи да БПА може да утиче на механизме имуног система, повећа ризик од астме и аутоимуних болести, као и да се доводи у везу са већим ризиком од кардиоваскуларних обољења, дијабетеса и гојазности.
Посебно забрињава његово деловање на хормонски систем, јер може угрозити плодност мушкараца и жена, пореметити пубертет и повезује се са настанком појединих врста карцинома.
Хормонско деловање познато скоро један век
Познато је да бисфенол А делује слично природном женском полном хормону естрогену.
БПА је као вештачки естроген тестиран још почетком тридесетих година прошлог века, али је тада у употребу уведен диетилстилбестрол (DES), који има сличну молекуларну структуру.
DES се користио до седамдесетих година за спречавање компликација у трудноћи, али је касније утврђено да повећава ризик од рака дојке и других озбиљних здравствених проблема, па је његова употреба забрањена 1971. године.
Скоро сви имамо БПА у организму
Истраживања Европске агенције за животну средину показала су да је БПА пронађен у урину код 92 одсто испитаника у 11 европских земаља.
Слично истраживање у САД показало је да је ова супстанца откривена код 93 одсто од више од 2.500 испитаника.
У Сједињеним Америчким Државама не постоји савезна забрана БПА у амбалажи за храну, али је од 2012. године забрањен у флашицама и шољама за бебе, а од 2013. и у амбалажи за храну за бебе.
Европска агенција за безбедност хране је због нових сазнања значајно смањила дозвољени дневни унос БПА – са четири микрограма на 0,2 нанограма по килограму телесне тежине.
Забрана има и изузетке
Иако је нова забрана најстрожа на свету, постоје изузеци.
Храна која се већ налази у амбалажи са БПА моћи ће да се продаје до истека залиха, како би се избегло бацање хране.
За поједине производе, попут конзервиране киселе хране – рибе, воћа и поврћа – одобрен је прелазни рок до 2028. године, јер још не постоји одговарајућа замена за овај премаз.
Бисфенол А може доспети и у воду за пиће уколико су приликом санације водоводних цеви коришћене епоксидне смоле. Због тога се препоручује да се за пиће користи само хладна вода из чесме, док туширање топлом водом не представља ризик.
Како смањити изложеност БПА?
У Европској унији не постоји обавеза означавања БПА премаза на производима, а ни ознака „без БПА" не гарантује да нису коришћени други бисфеноли сличног дејства.
Стручњаци саветују:
избегавајте храну из конзерви;
користите стаклене тегле и посуде;
предност дајте кухињском прибору од дрвета, стакла или нерђајућег челика;
не загревајте храну у пластичним посудама у микроталасној пећници;
приликом куповине пластичних производа тражите ознаку „без бисфенола" (Bisphenol-free);
не подгревајте храну директно у конзервама;
пијте хладну воду из чесме.
Поједина истраживања указују да би несварљива биљна влакна могла да помогну у избацивању појединих токсичних материја из организма, али још није потврђено да ли овај механизам делује и када је реч о бисфенолу А.
