KOD ŽENA JE RIZIK OD DEMENCIJE MNOGO VEĆI! Istraživanje otkrilo opasan spoj faktora koji ih pogađa jače nego muškarce

Životni put koji vodi ka demenciji može da bude različit kod svakog pojedinca, ali postoje dobro poznati faktori rizika koji povećavaju verovatnoću razvoja ove bolesti. Međutim, nova opsežna studija pokazuje da se efekti tih faktora ne odražavaju jednako na muškarce i žene.

Istraživanje je pokazalo da neki faktori rizika imaju snažniji uticaj na kognitivne sposobnosti žena, dok se nagomilavanje većeg broja rizičnih faktora tokom života kod žena povezuje sa izraženijim padom moždanih funkcija nego kod muškaraca.

Drugim rečima, određeni faktori rizika ne moraju imati isto značenje za ženski i muški mozak, što ima važne posledice za buduća istraživanja i pristup lečenju demencije.

Dobro je poznato da je demencija češća kod žena nego kod muškaraca, a duži životni vek žena ne može u potpunosti da objasni tu razliku.

„Naša studija sugeriše da žene mogu biti izložene većem riziku od demencije jer doživljavaju veći broj faktora rizika i zato što ovi faktori rizika smanjuju kognitivne sposobnosti u većoj meri nego kod muškaraca“, navode istraživači.

Personalizovan pristup proceni rizika

Koautorke studije, neuronaučnice Megan Fichju i Džudi Pa sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, ističu da njihovi rezultati pružaju dodatne dokaze da rizik od demencije treba procenjivati i kontrolisati na personalizovan način.

„Posmatrajući dalje od toga koji su faktori rizika najčešći, otkrili smo da neki imaju nesrazmerno veći uticaj na kogniciju žena“, kaže Fichju.

Prema njenim rečima, preventivni napori mogli bi biti efikasniji ako se ne zasnivaju samo na učestalosti pojedinih faktora rizika, već i na tome koliko snažno oni utiču na kognitivne sposobnosti žena u odnosu na muškarce.

Analizirani podaci više od 17.000 ljudi

Istraživači su analizirali zdravstvene podatke 17.182 osobe starosti 40 i više godina, ispitujući 13 faktora rizika povezanih sa demencijom.

Veličina uzorka razlikovala se u zavisnosti od faktora rizika, jer za pojedine učesnike nisu bili dostupni svi podaci.

Rezultati su pokazali da su depresija, fizička neaktivnost i problemi sa spavanjem bili češći kod žena nego kod muškaraca.

S druge strane, muškarci su češće prijavljivali gubitak sluha, dijabetes i prekomernu konzumaciju alkohola.

Faktori koji snažnije pogađaju žene

Istraživanje je pokazalo da su neki faktori rizika povezani sa većim padom kognitivnih sposobnosti kod žena nego kod muškaraca.

Među njima su visoki krvni pritisak, gubitak sluha i dijabetes, što ukazuje da ovi zdravstveni problemi mogu imati negativniji uticaj na ženski mozak.

Pored toga, viši indeks telesne mase (BMI) bio je povezan sa slabijim kognitivnim performansama kod žena u pedesetim i šezdesetim godinama života, dok ta povezanost nije uočena u starijoj životnoj dobi.

Pozitivni pokazatelji

Uprkos uočenim negativnim trendovima, istraživači su identifikovali i faktore koji su bili povezani sa boljim kognitivnim sposobnostima kod žena.

„Dva faktora rizika, godine obrazovanja i ukupni holesterol, pokazali su pozitivne veze sa kognitivnim sposobnostima, tako da su viši nivoi bili povezani sa boljim kognitivnim sposobnostima“, navodi se u studiji.

S obzirom na njihovu povezanost sa kognitivnim performansama, autori smatraju da bi ovi faktori mogli biti posebno važni u budućim istraživanjima rizika od demencije kod žena.

Ipak, istraživači naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji koja ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu. Dugoročna praćenja učesnika mogla bi da pruže jače dokaze o tome da li su pojedini faktori rizika zaista doprineli rezultatima na kognitivnim testovima.

Značaj razmatranja polnih razlika

Iako se termini „žene“ i „muškarci“ često posmatraju kao rodne kategorije, u ovoj studiji oni su korišćeni za označavanje samoprijavljenog biološkog pola ispitanika.

Istraživači ističu da je važno razlikovati učestalost faktora rizika od njihovog stvarnog uticaja na kogniciju.

„Važno je razlikovati polne razlike u prevalenciji faktora rizika i njihovom uticaju na kogniciju, jer prevalencija i uticaj možda ne odgovaraju“, navodi istraživački tim.

Kako dodaju, usmeravanje pažnje isključivo na najzastupljenije faktore rizika kod muškaraca i žena može dovesti do zanemarivanja onih faktora koji imaju snažniji uticaj na kognitivni pad.

Mogućnosti za prevenciju

Novi nalazi uklapaju se u rezultate ranijih istraživanja koja su pokazala da faktori rizika za demenciju mogu različito uticati na muškarce i žene, iako su prethodne studije najčešće analizirale samo po jedan faktor rizika.

Prema dostupnim procenama, Alchajmerova bolest pogađa jednu od devet osoba u Sjedinjenim Američkim Državama starosti 65 i više godina, a dve trećine obolelih su žene.

Iako statistika deluje zabrinjavajuće, istraživači naglašavaju da postoje konkretni načini za smanjenje rizika od demencije.

Svi faktori rizika obuhvaćeni ovim istraživanjem smatraju se potencijalno promenljivim, što znači da predstavljaju ciljeve na koje pojedinci i lekari mogu da deluju.

To uključuje smanjenje konzumiranja alkohola, povećanje fizičke aktivnosti ili blagovremeno traženje stručne pomoći zbog depresije.

Sledeći korak – odgovor na pitanje zašto

Buduća istraživanja mogla bi da pomognu u razumevanju razloga zbog kojih je ženska kognicija osetljivija na pojedine faktore rizika.

Moguće je da važnu ulogu imaju hormonalne promene tokom menopauze, ali mehanizmi koji stoje iza tih procesa još uvek nisu dovoljno razjašnjeni.

„Ove razlike ističu važnost razmatranja pola kao ključne varijable u istraživanju demencije“, poručila je Džudi Pa.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Biology of Sex Differences.