KORTIZOL VAM TIHO RAZARA TELO Pet sigurnih znakova da je nivo stres-hormona opasno visok
Kortizol je hormon koji nas štiti kada nam je potreban, ali kada ga ima previše tokom dužeg perioda, počinje da remeti ravnotežu.
Hronično povišen kortizol nije samo stres, već stanje koje se u telu manifestuje na veoma konkretan, suptilan i uporan način.
U nastavku je pet najčešćih znakova da vam je nivo kortizola previsok.
1. Ne možete da zaspite noću, iscrpljeni ste ujutru
Jedan od najčešćih simptoma povišenog kortizola je poremećen obrazac spavanja. Mnogi ljudi ga doživljavaju: osećaj umora tokom celog dana, a zatim iznenadno buđenje u ponoć ili 3 ujutru.
Kortizol bi trebalo da bude najviši ujutru, a najniži uveče – kada su obrasci obrnuti, vaše telo je u stanju pripravnosti, a vi nemirni.
2. Dobijate masne naslage oko stomaka, a ne jedete više
Kortizol štedi energiju "za svaki slučaj“, pa podstiče skladištenje masti oko struka. Čak i ako jedete istu ishranu kao i ranije, sastav vašeg tela može se neprimetno promeniti. Neki ljudi takođe osećaju povećanu želju za slatkišima ili slanom hranom – to je još jedan odgovor tela koje traži brzu energiju da bi se odbranilo od stresa. Isprobajte dijetu koja pomaže uborbi protiv povišenog kortizola.
3. Promene raspoloženja - od razdražljivosti do unutrašnjeg nemira
Kada je kortizol visok, nervni sistem je reaktivniji, a osećanja intenzivnija. Možda nećete biti depresivni ili anksiozni, ali ipak možete primetiti nižu toleranciju, brzi temperament ili osećaj da „nešto nije u redu“. Ovo je suptilna, ali veoma česta posledica preopterećenih nadbubrežnih žlezda.
4. Vaš imuni sistem slabi – češće se razboljevate i sporije oporavljate
Dugotrajno povišen kortizol suzbija imunski odgovor tela. Telo je kao kuća sa otvorenim prozorima usred zime – bespomoćno gubi energiju koja mu je očajnički potrebna. Kašalj, prehlade ili iscrpljenost od manjih infekcija mogu se javljati češće nego ranije.
5. Teško se koncentrišete, imate maglu u glavi i zaboravljate
Kortizol direktno utiče na pamćenje i koncentraciju. Kada ga ima previše, mozak ostaje u režimu preživljavanja, a ne u režimu kreativnog i jasnog razmišljanja. Neki ljudi doživljavaju zbunjenost, drugi sporo donose odluke ili osećaju da im um "ne može da miruje“.
