MAJKA ALKOHOLIČARKA GA JE ZANEMARIVALA, PAS GA JE ČUVAO Viktor je spavao na podu i hodao četvoronoške EVO KAKO DANAS ŽIVI
Viktorovi roditelji su se ranije razveli, nakon čega je dečak ostao sa majkom koja je imala ozbiljan problem sa alkoholom.
Kada su službenici 2005. godine ušli u stan porodice Kozlovcev u Podolsku, zatekli su prizor koji ih je šokirao. Umesto deteta koje odrasta u uobičajenim uslovima, pronašli su šestogodišnjeg Viktora Kozlovceva, dečaka koji je godinama bio gotovo potpuno izolovan od ljudi.
Viktor je živeo sa majkom, dok je njegov najbliži kontakt bio rotvajler sa kojim je delio prostor, hranu i svakodnevicu. Zbog dugotrajnog zanemarivanja, dečak je usvojio ponašanja svog četvoronožnog saputnika – hodao je na sve četiri, nije govorio i oglašavao se poput psa.
Kako su ga pronašli?
Na Viktorov slučaj ukazala je medicinska sestra u dečjoj bolnici u Podolsku, koja je primetila da dete godinama nije viđeno. Kada je pokušala da stupi u kontakt sa porodicom, niko nije otvorio vrata, pa je obavestila nadležne službe.
Policija i službe za zaštitu dece potom su ušle u stan i pronašle dečaka u veoma lošem stanju. Bio je bez odeće, sa dugom kosom i noktima, a kretao se četvoronoške i ispuštao zvuke nalik lavežu.
U prostoriji u kojoj je boravio gotovo da nije bilo nameštaja. Spavao je na krpi na podu, a nuždu je obavljao u istoj prostoriji.
Posebno potresan bio je trenutak kada su pokušali da ga izvedu iz stana. Pas je krenuo za njima i pokušao da zaštiti dečaka, ponašajući se kao da brani svoje štene.
Majka izgubila roditeljska prava
Prema tadašnjim navodima, Viktorovi roditelji su se ranije razveli, nakon čega je dečak ostao sa majkom koja je imala ozbiljan problem sa alkoholom.
Viktor je bio izolovan u svojoj sobi, a svakodnevnu brigu o njemu praktično je preuzeo pas. Majka bi povremeno donosila hranu, dok je otac živeo u istoj zgradi, ali nije posećivao sina.
Nakon što je Viktor pronađen, majka je izgubila roditeljska prava, a protiv nje je pokrenut postupak zbog zanemarivanja deteta. Ona je, međutim, negirala odgovornost i tvrdila da je njen sin odrastao u normalnim uslovima.
Novi dom i težak put do oporavka
Samo nekoliko nedelja nakon spasavanja, Viktora je upoznala Lilit Gorelova, koja je sa suprugom Aleksandrom već brinula o deci koja su prošla kroz teške životne okolnosti.
Gorelovi su odlučili da ga prime u svoju porodicu. Po dolasku u novi dom, Viktor se plašio ljudi i teško se prilagođavao novom okruženju. Skrivao se ispod stola, a spavao sklupčan u uglu kreveta.
Za porodicu Gorelov počeo je dug i zahtevan proces njegovog uključivanja u svakodnevni život. Postepeno je učio da stoji i hoda uspravno, a zatim i da govori.
Vremenom je počeo da se obrazuje i razvija interesovanja koja su mu omogućila da nadoknadi deo onoga što je propustio tokom najranijeg detinjstva. Posebno su ga zanimali šivenje i baštovanstvo.
Od dečaka koji je hodao četvoronoške do školovanja
Uprkos posledicama koje je zanemarivanje ostavilo na njegovo rano odrastanje, Viktor je uz podršku nove porodice napravio značajan napredak.
Prema dostupnim navodima, kasnije je proglašen pravno nesposobnim, dok su Lilit i Aleksandar dobili doživotno starateljstvo nad njim.
Viktor je pohađao crkvenu školu, naučio da čita i piše, a na specijalizovanom koledžu stekao je kvalifikacije za krojača i baštovana.
Njegova priča tako je dobila potpuno drugačiji nastavak od onog koji je izgledao izvesno kada je pronađen u stanu.
Pas koji ga je štitio
Posebno mesto u Viktorovoj priči zauzima pas sa kojim je proveo prve godine života.
Iako nije mogao da nadomesti ljudsku brigu koja mu je bila potrebna, životinja mu je bila najbliže društvo tokom perioda kada je bio potpuno izolovan.
Prema rečima Lilit Gorelove, pas je bio veoma vezan za Viktora i doživljavao ga je kao svoje štene. Uginuo je ubrzo nakon što su ih razdvojili.
Gorelovi su kasnije govorili i o želji da osnuju internat za odrasle osobe sa posebnim potrebama, kao i centar u kojem bi psi mogli da budu deo terapijskog rada.
Viktorov slučaj ostao je zabeležen kao jedna od priča o ekstremnom zanemarivanju deteta, ali i kao primer koliko podrška, obrazovanje i stabilno okruženje mogu da promene život deteta koje je odrastalo u potpuno neadekvatnim uslovima.
