МАЈКА АЛКОХОЛИЧАРКА ГА ЈЕ ЗАНЕМАРИВАЛА, ПАС ГА ЈЕ ЧУВАО Виктор је спавао на поду и ходао четвороношке ЕВО КАКО ДАНАС ЖИВИ
Викторови родитељи су се раније развели, након чега је дечак остао са мајком која је имала озбиљан проблем са алкохолом.
Када су службеници 2005. године ушли у стан породице Козловцев у Подолску, затекли су призор који их је шокирао. Уместо детета које одраста у уобичајеним условима, пронашли су шестогодишњег Виктора Козловцева, дечака који је годинама био готово потпуно изолован од људи.
Виктор је живео са мајком, док је његов најближи контакт био ротвајлер са којим је делио простор, храну и свакодневицу. Због дуготрајног занемаривања, дечак је усвојио понашања свог четвороножног сапутника – ходао је на све четири, није говорио и оглашавао се попут пса.
Како су га пронашли?
На Викторов случај указала је медицинска сестра у дечјој болници у Подолску, која је приметила да дете годинама није виђено. Када је покушала да ступи у контакт са породицом, нико није отворио врата, па је обавестила надлежне службе.
Полиција и службе за заштиту деце потом су ушле у стан и пронашле дечака у веома лошем стању. Био је без одеће, са дугом косом и ноктима, а кретао се четвороношке и испуштао звуке налик лавежу.
У просторији у којој је боравио готово да није било намештаја. Спавао је на крпи на поду, а нужду је обављао у истој просторији.
Посебно потресан био је тренутак када су покушали да га изведу из стана. Пас је кренуо за њима и покушао да заштити дечака, понашајући се као да брани своје штене.
Мајка изгубила родитељска права
Према тадашњим наводима, Викторови родитељи су се раније развели, након чега је дечак остао са мајком која је имала озбиљан проблем са алкохолом.
Виктор је био изолован у својој соби, а свакодневну бригу о њему практично је преузео пас. Мајка би повремено доносила храну, док је отац живео у истој згради, али није посећивао сина.
Након што је Виктор пронађен, мајка је изгубила родитељска права, а против ње је покренут поступак због занемаривања детета. Она је, међутим, негирала одговорност и тврдила да је њен син одрастао у нормалним условима.
Нови дом и тежак пут до опоравка
Само неколико недеља након спасавања, Виктора је упознала Лилит Горелова, која је са супругом Александром већ бринула о деци која су прошла кроз тешке животне околности.
Горелови су одлучили да га приме у своју породицу. По доласку у нови дом, Виктор се плашио људи и тешко се прилагођавао новом окружењу. Скривао се испод стола, а спавао склупчан у углу кревета.
За породицу Горелов почео је дуг и захтеван процес његовог укључивања у свакодневни живот. Постепено је учио да стоји и хода усправно, а затим и да говори.
Временом је почео да се образује и развија интересовања која су му омогућила да надокнади део онога што је пропустио током најранијег детињства. Посебно су га занимали шивење и баштованство.
Од дечака који је ходао четвороношке до школовања
Упркос последицама које је занемаривање оставило на његово рано одрастање, Виктор је уз подршку нове породице направио значајан напредак.
Према доступним наводима, касније је проглашен правно неспособним, док су Лилит и Александар добили доживотно старатељство над њим.
Виктор је похађао црквену школу, научио да чита и пише, а на специјализованом колеџу стекао је квалификације за кројача и баштована.
Његова прича тако је добила потпуно другачији наставак од оног који је изгледао извесно када је пронађен у стану.
Пас који га је штитио
Посебно место у Викторовој причи заузима пас са којим је провео прве године живота.
Иако није могао да надомести људску бригу која му је била потребна, животиња му је била најближе друштво током периода када је био потпуно изолован.
Према речима Лилит Горелове, пас је био веома везан за Виктора и доживљавао га је као своје штене. Угинуо је убрзо након што су их раздвојили.
Горелови су касније говорили и о жељи да оснују интернат за одрасле особе са посебним потребама, као и центар у којем би пси могли да буду део терапијског рада.
Викторов случај остао је забележен као једна од прича о екстремном занемаривању детета, али и као пример колико подршка, образовање и стабилно окружење могу да промене живот детета које је одрастало у потпуно неадекватним условима.
