Nije ni visok pritisak, a ni dijabetes "TIHI UBICA" O KOJEM SE MALO GOVORI Čak 85 odsto ljudi ne zna da boluje od ove srčane bolesti
Srčani udari najčešće su u centru pažnje kada je reč o zdravlju srca, iako postoji genetski poremećaj koji godinama može ostati nedijagnostikovan, a istovremeno predstavljati tihi uzrok iznenadnih smrti kod naizgled zdravih mladih ljudi – hipertrofična kardiomiopatija (HCM).
Zbog odsustva jasnih ranih simptoma, hipertrofična kardiomiopatija često se naziva „tihim ubicom“. Upravo ta podmuklost bolesti čini je posebno opasnom, jer može dovesti do tragičnih ishoda kod osoba koje deluju potpuno zdravo.
Sagledavanje ovakvih stanja, zajedno sa srčanim udarima, važno je za širu sliku rizika po zdravlje srca i ukazuje na potrebu pravovremenih pregleda i dijagnostike kod rizičnih grupa.
HCM pogađa otprilike jednu od 500 osoba. Bolest dovodi do zadebljanja i ukočenosti srčanog mišića, što otežava njegov pravilan rad. To može ometati protok krvi ka ostatku tela i izazvati komplikacije kao što su srčana slabost, ubrzan ili usporen rad srca, pa čak i srčani zastoj.
Reč je o najčešćoj naslednoj bolesti srca – dete roditelja koji ima HCM ima 50 odsto šanse da bolest razvije kasnije u životu. Ipak, dijagnostikovano je svega oko 100.000 ljudi, što znači da približno 85 odsto obolelih ne zna da ima ovaj problem, navodi Američko društvo za srčanu slabost. Iako se HCM nasleđuje, tačan uzrok bolesti još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
„Iako je genotipizacija važna, ona nije cela priča o HCM-u. Kod polovine ljudi sa teškim oblikom bolesti nismo pronašli uzročni gen. Samo zato što je gen prisutan, ne znači da imate bolest“, izjavio je Teodor Abraham, ehokardiograf u UCSF Health-u.
Rana dijagnoza je ključna za lečenje i prevenciju, ali standardni ultrazvuk srca ranije nije uvek mogao jasno da otkrije HCM.
„Ranije bi pacijenti sa HCM-om i drugim srčanim bolestima uradili ehokardiogram i često bi im bilo rečeno da je sve u redu. Vratili bi se deset godina kasnije u veoma lošem stanju“, objasnio je Abraham.
U povećanom riziku su i osobe koje u porodici imaju članove sa pejsmejkerom, kao i oni kod kojih je zabeleženo srčano popuštanje, moždani ili srčani udar. Čak i bez porodične anamneze, simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju manjak energije, otežano disanje, bol u grudima, nesvesticu ili oticanje stopala.
Iako se simptomi često ne javljaju kod mlađih osoba i uglavnom se razvijaju kasnije u životu, lekari mogu sprovesti dijagnostičke testove radi utvrđivanja postojanja HCM-a. Iako ne postoji lek koji bolest može u potpunosti da izleči, blaga do umerena fizička aktivnost i redovne kontrole kod kardiologa mogu pomoći u njenom držanju pod kontrolom.
