Није ни висок притисак, а ни дијабетес "ТИХИ УБИЦА" О КОЈЕМ СЕ МАЛО ГОВОРИ Чак 85 одсто људи не зна да болује од ове срчане болести
Срчани удари најчешће су у центру пажње када је реч о здрављу срца, иако постоји генетски поремећај који годинама може остати недијагностикован, а истовремено представљати тихи узрок изненадних смрти код наизглед здравих младих људи – хипертрофична кардиомиопатија (HCM).
Због одсуства јасних раних симптома, хипертрофична кардиомиопатија често се назива „тихим убицом“. Управо та подмуклост болести чини је посебно опасном, јер може довести до трагичних исхода код особа које делују потпуно здраво.
Сагледавање оваквих стања, заједно са срчаним ударима, важно је за ширу слику ризика по здравље срца и указује на потребу правовремених прегледа и дијагностике код ризичних група.
HCM погађа отприлике једну од 500 особа. Болест доводи до задебљања и укочености срчаног мишића, што отежава његов правилан рад. То може ометати проток крви ка остатку тела и изазвати компликације као што су срчана слабост, убрзан или успорен рад срца, па чак и срчани застој.
Реч је о најчешћој наследној болести срца – дете родитеља који има HCM има 50 одсто шансе да болест развије касније у животу. Ипак, дијагностиковано је свега око 100.000 људи, што значи да приближно 85 одсто оболелих не зна да има овај проблем, наводи Америчко друштво за срчану слабост. Иако се HCM наслеђује, тачан узрок болести још увек није у потпуности разјашњен.
„Иако је генотипизација важна, она није цела прича о HCM-у. Код половине људи са тешким обликом болести нисмо пронашли узрочни ген. Само зато што је ген присутан, не значи да имате болест“, изјавио је Теодор Абрахам, ехокардиограф у UCSF Health-у.
Рана дијагноза је кључна за лечење и превенцију, али стандардни ултразвук срца раније није увек могао јасно да открије HCM.
„Раније би пацијенти са HCM-ом и другим срчаним болестима урадили ехокардиограм и често би им било речено да је све у реду. Вратили би се десет година касније у веома лошем стању“, објаснио је Абрахам.
У повећаном ризику су и особе које у породици имају чланове са пејсмејкером, као и они код којих је забележено срчано попуштање, мождани или срчани удар. Чак и без породичне анамнезе, симптоми на које треба обратити пажњу укључују мањак енергије, отежано дисање, бол у грудима, несвестицу или отицање стопала.
Иако се симптоми често не јављају код млађих особа и углавном се развијају касније у животу, лекари могу спровести дијагностичке тестове ради утврђивања постојања HCM-а. Иако не постоји лек који болест може у потпуности да излечи, блага до умерена физичка активност и редовне контроле код кардиолога могу помоћи у њеном држању под контролом.
