OVI SASTOJCI U HRANI VODE PRAVO KA PREVREMENOJ SMRTI Pet aditiva koja uništavaju zdravlje

Ovi proizvodi, koji prolaze industrijsku obradu, postali su ključni deo svakodnevne ishrane, ali sve više istraživanja ukazuje na njihove negativne posledice po zdravlje, piše New York Post.

Aditivi mogu uticati na životni vek

Nedavna studija povezala je čestu konzumaciju UPF-a sa povećanim rizikom od brojnih ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularne bolesti, rak, gojaznost, dijabetes tipa 2, pa čak i prevremenu smrt. Istraživači upozoravaju da dugoročna upotreba ovih namirnica može imati značajan uticaj na očekivani životni vek.

Najnovije istraživanje, sprovedeno u Nemačkoj i objavljeno u uglednom naučnom časopisu eClinicalMedicine, dalo je dublji uvid u uticaj ultraprocesirane hrane na zdravlje, s posebnim naglaskom na ulogu pojedinih aditiva u povećanju rizika od prevremene smrtnosti.

U studiji je učestvovalo 187.000 ispitanika uzrasta od 40 do 75 godina, koji su vodili detaljan dnevnik ishrane. Prosečna starost učesnika bila je 58 godina, a 57 odsto su činile žene. Reč je o jednoj od najvećih studija te vrste, koja donosi vredne uvide u povezanost prehrambenih aditiva i negativnih zdravstvenih ishoda.

Ultraprocesirana hrana činila je u proseku oko 20 odsto dnevnog energetskog unosa ispitanika. Tokom 11 godina praćenja zabeleženo je približno 10.200 smrtnih slučajeva, a analiza podataka pokazala je jasnu povezanost između određenih aditiva i povećanog rizika od prevremene smrti.

Pet najopasnijih sastojaka

Istraživači su izdvojili pet grupa sastojaka koji su pokazali najjaču vezu sa rizikom od smrtnosti:

arome,

pojačivači ukusa,

bojila,

veštački zaslađivači,

različiti oblici šećera.

Među najproblematičnijim aditivima identifikovani su:

glutamat i ribonukleotidi (pojačivači ukusa),

acesulfam, saharin i sukraloza (veštački zaslađivači),

tehnološka pomagala poput zgušnjivača, stvrdnjivača i stabilizatora.

Posebno su istaknuti šećerni aditivi – fruktoza, invertni šećer, laktoza i maltodekstrin – čija je prisutnost takođe povezana sa većim zdravstvenim rizikom.

Zanimljivo je da je jedina grupa dodataka koja je pokazala mogući zaštitni efekat na zdravlje bila ona koja se koristi za zgušnjavanje i postizanje želatinaste teksture u namirnicama, poput pektina. Za razliku od ostalih aditiva, njihova konzumacija povezana je sa manjim rizikom od prevremene smrti.

Naučnici pretpostavljaju da je zaštitni efekat upravo posledica pektina – prirodnog vlakna iz voća, koji se često koristi u džemovima i marmeladama. Pektin može pomoći varenju, snižavanju lošeg holesterola i održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, što sve doprinosi boljem opštem zdravlju.

Nisu pronađene nikakve veze između konzumacije modifikovanih ulja, izvora proteina ili vlakana i rizika od smrtnosti.

„Istraživanje je pokazalo da nisu svi sastojci ultraprocesirane hrane jednako štetni – dok su neki jasno povezani sa povećanim rizikom od smrtnosti, drugi nisu pokazali nikakvu značajnu vezu“, navode autori studije. Oni ističu da ova saznanja predstavljaju važan prvi korak u prepoznavanju aditiva koji bi trebalo da budu prioritet u javnozdravstvenim merama, kao i u budućim istraživanjima koja treba da detaljnije objasne njihov uticaj na zdravlje.

Iako su i ranije postojale sumnje u vezi sa sastojcima ultraprocesirane hrane, autori studije naglašavaju da je ovo prvo istraživanje koje detaljno analizira povezanost pojedinačnih aditiva sa rizikom od prevremene smrti.

Ipak, upozoravaju da se analiza zasniva na prijavljenim podacima o ishrani učesnika, što predstavlja određeno ograničenje. Zbog toga pozivaju na dodatna istraživanja koja bi mogla da potvrde i prodube njihove rezultate.

Net.hr