ОВИ САСТОЈЦИ У ХРАНИ ВОДЕ ПРАВО КА ПРЕВРЕМЕНОЈ СМРТИ Пет адитива која уништавају здравље

Ови производи, који пролазе индустријску обраду, постали су кључни део свакодневне исхране, али све више истраживања указује на њихове негативне последице по здравље, пише New York Post.

Адитиви могу утицати на животни век

Недавна студија повезала је честу конзумацију УПФ-а са повећаним ризиком од бројних озбиљних здравствених проблема, укључујући кардиоваскуларне болести, рак, гојазност, дијабетес типа 2, па чак и превремену смрт. Истраживачи упозоравају да дугорочна употреба ових намирница може имати значајан утицај на очекивани животни век.

Најновије истраживање, спроведено у Немачкој и објављено у угледном научном часопису eClinicalMedicine, дало је дубљи увид у утицај ултрапроцесиране хране на здравље, с посебним нагласком на улогу појединих адитива у повећању ризика од превремене смртности.

У студији је учествовало 187.000 испитаника узраста од 40 до 75 година, који су водили детаљан дневник исхране. Просечна старост учесника била је 58 година, а 57 одсто су чиниле жене. Реч је о једној од највећих студија те врсте, која доноси вредне увиде у повезаност прехрамбених адитива и негативних здравствених исхода.

Ултрапроцесирана храна чинила је у просеку око 20 одсто дневног енергетског уноса испитаника. Током 11 година праћења забележено је приближно 10.200 смртних случајева, а анализа података показала је јасну повезаност између одређених адитива и повећаног ризика од превремене смрти.

Пет најопаснијих састојака

Истраживачи су издвојили пет група састојака који су показали најјачу везу са ризиком од смртности:

ароме,

појачивачи укуса,

бојила,

вештачки заслађивачи,

различити облици шећера.

Међу најпроблематичнијим адитивима идентификовани су:

глутамат и рибонуклеотиди (појачивачи укуса),

ацесулфам, сахарин и сукралоза (вештачки заслађивачи),

технолошка помагала попут згушњивача, стврдњивача и стабилизатора.

Посебно су истакнути шећерни адитиви – фруктоза, инвертни шећер, лактоза и малтодекстрин – чија је присутност такође повезана са већим здравственим ризиком.

Занимљиво је да је једина група додатака која је показала могући заштитни ефекат на здравље била она која се користи за згушњавање и постизање желатинасте текстуре у намирницама, попут пектина. За разлику од осталих адитива, њихова конзумација повезана је са мањим ризиком од превремене смрти.

Научници претпостављају да је заштитни ефекат управо последица пектина – природног влакна из воћа, који се често користи у џемовима и мармеладама. Пектин може помоћи варењу, снижавању лошег холестерола и одржавању стабилног нивоа шећера у крви, што све доприноси бољем општем здрављу.

Нису пронађене никакве везе између конзумације модификованих уља, извора протеина или влакана и ризика од смртности.

„Истраживање је показало да нису сви састојци ултрапроцесиране хране једнако штетни – док су неки јасно повезани са повећаним ризиком од смртности, други нису показали никакву значајну везу“, наводе аутори студије. Они истичу да ова сазнања представљају важан први корак у препознавању адитива који би требало да буду приоритет у јавноздравственим мерама, као и у будућим истраживањима која треба да детаљније објасне њихов утицај на здравље.

Иако су и раније постојале сумње у вези са састојцима ултрапроцесиране хране, аутори студије наглашавају да је ово прво истраживање које детаљно анализира повезаност појединачних адитива са ризиком од превремене смрти.

Ипак, упозоравају да се анализа заснива на пријављеним подацима о исхрани учесника, што представља одређено ограничење. Због тога позивају на додатна истраживања која би могла да потврде и продубе њихове резултате.

Нет.хр