PRODUŽENI KOVID MOŽE DA TRAJE GODINAMA Ovo su strašne negativne posledice korone, porede je sa moždanim udarom i Parkinsonom

Dugi, produženi kovid 19 (long kovid) je hronično stanje kod koga pojedinci osećaju zdravstvene probleme najmanje tri meseca nakon infekcije SARS-CoV-2 korona virusom, međutim, kod mnogih ljudi ovo stanje može da potraje i godinama. S obzirom na veliki broj simptoma koji prate dugi kovid, nekoliko godina posle pandemije, naučnici sa Deakin University i La Trobe University zaključili su da dugi kovid može da se uporedi sa Parkinsonovom bolešću i moždanim udarom.

Produženi kovid prati oko 200 simptoma

Kada većina ljudi sada pomisli na kovid 19, zamišljaju je kao kratku bolest poput prehlade – nekoliko dana sa temperaturom, bolom u grlu ili kašljem pre nego što se oporave. Ali, za mnoge, priča se tu ne završava. Dugi kovid, koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala kao simptome koji traju najmanje tri meseca nakon infekcije – postao je trajni deo pandemije.

Utvrđeno je da dugi kovid prati oko 200 simptoma poput umora, „magle u mozgu“ i malaksalosti nakon i najmanjeg napora. Simptomi mogu da utiču na skoro svaki organski sistem, uključujući neurološki, kardiovaskularni i respiratorni sistem. Iako se uzroci još uvek proučavaju, faktori rizika i potencijalni tretmani aktivno su područje istraživanja.

– Većina istraživanja fokusirala se na opisivanje simptoma – kao što su umor, moždana magla i otežano disanje. Ali, manje znamo o njihovom uticaju na svakodnevni život, a to nije dobro proučeno u Australiji. Tu dolazi do izražaja naša nova studija – saopštili su istraživači, koji navode da dugi kovid nije samo neprijatan ili nezgodan, jer su učesnici studije istakli da dugi kovid može ozbiljno da ograniči njihov svakodnevni život i spreči ih da rade ono što žele i treba da rade.

Šta je dugi kovid 19?

Dugi kovid 19 pogađa oko 6 odsto ljudi koji su imali kovid 19 infekciju, sa više od 200 zabeleženih simptoma. Kod nekih ovo stanje traje nekoliko meseci, ali kod drugih se proteže godinama. Naučnici naglašavaju da je obim problema teško izmeriti, jer se simptomi razlikuju od osobe do osobe, što je dovelo do debate o tome šta je zapravo dugi kovid, šta ga uzrokuje, pa čak i da li je stvaran.

Ali, sve veći broj dokaza pokazuje da je dugi kovid veoma stvaran i ozbiljan. Studije potvrđuju da smanjuje kvalitet života na nivoe koji se vide kod bolesti kao što su sindrom hroničnog umora, moždani udar, reumatoidni artritis i Parkinsonova bolest.

Šta osećaju ljudi koji imaju dugi kovid?

Za potrebe studije naučnici su anketirali 121. odraslu osobu širom Australije, koja živi sa dugim kovidom. Zarazili su se kovid 19 infekcijom između februara 2020. i juna 2022. godine, a većina je imala između 36 i 50 godina. Većina nikada nije bila hospitalizovana i lečila se kod kuće.

– Ali, mesecima ili godinama kasnije, i dalje su se borili sa svakodnevnim aktivnostima koje su nekada uzimali zdravo za gotovo. Kako bismo razumeli uticaj, zamolili smo ih da popune dve ankete koje se koriste u zdravstvenim istraživanjima za merenje invaliditeta i kvaliteta života – Raspored procene invaliditeta SZO (WHODAS 2.0) i Kratki obrazac zdravstvenog upitnika (SF-36) – objasnili su naučnici navodeći da su na taj način zabeleženi glasovi ljudi i njihova životna iskustva, jer – za razliku od skeniranja ili analiza krvi, ona pokazuju šta simptomi znače za svakodnevni život.

Zapanjujući rezulati istraživanja

Rezultati istraživanja bili su zapanjujući, ističu istraživači. Ljudi koji imaju dugi kovid prijavili su teži invaliditet nego 98 procenata opšte australijske populacije. Ukupno 86 odsto onih sa dugim kovidom ispunilo je prag za ozbiljan invaliditet. U proseku, ljudi su imali problema sa svakodnevnim aktivnostima oko 27 dana u mesecu i nisu mogli da funkcionišu oko 18 dana.

Zadaci poput ishrane ili oblačenja bili su manje pogođeni, ali složenije oblasti – kućni poslovi i druženje – bile su jako pogođene. Ljudi su često mogli da zadovolje osnovne potrebe, ali je njihova sposobnost da doprinesu svojim domovima, radnim mestima i zajednicama bila ograničena.

Kvalitet života je takođe bio jako pogođen. Nivoi energije i društveni život bili su najviše pogođeni, što odražava kako umor i magla u mozgu utiču na aktivnosti, odnose i veze u zajednici. U proseku, ukupni rezultati kvaliteta života bili su 23 odsto niži nego kod opšte populacije.

Koje su implikacije?

Međunarodna istraživanja pokazuju slične obrasce. Jedna studija sprovedena u 13 zemalja otkrila je slične nivoe invaliditeta. Takođe je otkrila da žene imaju veće rezultate invaliditeta nego muškarci. Budući da dugotrajni kovid invaliditet ima mnogo aspekata i može mnogo da se menja tokom vremena, on se ne uklapa u tradicionalne načine pružanja zdravstvene zaštite za hronična stanja.

– Još jedan ključni uvid iz naše studije je važnost samoprocene ishoda. Dugotrajni kovid nema dijagnostički test, a ljudi često prijavljuju da su zdravstveni radnici skeptični prema njihovim simptomima i njihovom uticaju. Pa ipak, naša studija je pokazala da sopstvene ocene ljudi o njihovom oporavku snažno predviđaju njihov invaliditet i kvalitet života. Ovo pokazuje da samoprocene nisu samo „priče“. One su validni i pouzdani pokazatelji zdravlja. One takođe beleže ono što medicinski testovi ne mogu. Na primer, umor nije samo umor. To može da znači gubitak koncentracije tokom vožnje, odustajanje od hobija ili udaljavanje od dragih prijateljstava. Naša studija pokazuje da dugotrajni kovid remeti budućnost, prekida veze i stvara svakodnevne borbe koje se šire na porodice, radna mesta i zajednice – naglašava istraživački tim iz Australije.

Šta treba sledeće da se desi?

Dokazi pokazuju da samo u Australiji stotine hiljada ljudi živi sa dugim kovidom. Stoga, ignorisanje obima i težine stanja kao što je dugi covid rizikuje produbljivanje nejednakosti i dalje pogoršanje njegovog uticaja. Naučnici smatraju da izgradnjom sistema usluga zasnovanih na životnom iskustvu, moguće je pomeriti se ka obnavljanju ne samo zdravlja, već i dostojanstva i učešća u svakodnevnom životu za ljude sa dugim kovidom. Kako navode, potrebne su usluge rehabilitacije i podrške koje prevazilaze osnovnu medicinsku negu.