ПРОДУЖЕНИ КОВИД МОЖЕ ДА ТРАЈЕ ГОДИНАМА Ово су страшне негативне последице короне, пореде је са можданим ударом и Паркинсоном

Дуги, продужени ковид 19 (long kovid) је хронично стање код кога појединци осећају здравствене проблеме најмање три месеца након инфекције SARS-CoV-2 корона вирусом, међутим, код многих људи ово стање може да потраје и годинама. С обзиром на велики број симптома који прате дуги ковид, неколико година после пандемије, научници са Deakin University и La Trobe University закључили су да дуги ковид може да се упореди са Паркинсоновом болешћу и можданим ударом.

Продужени ковид прати око 200 симптома

Када већина људи сада помисли на ковид 19, замишљају је као кратку болест попут прехладе – неколико дана са температуром, болом у грлу или кашљем пре него што се опораве. Али, за многе, прича се ту не завршава. Дуги ковид, који је Светска здравствена организација (СЗО) дефинисала као симптоме који трају најмање три месеца након инфекције – постао је трајни део пандемије.

Утврђено је да дуги ковид прати око 200 симптома попут умора, „магле у мозгу“ и малаксалости након и најмањег напора. Симптоми могу да утичу на скоро сваки органски систем, укључујући неуролошки, кардиоваскуларни и респираторни систем. Иако се узроци још увек проучавају, фактори ризика и потенцијални третмани активно су подручје истраживања.

– Већина истраживања фокусирала се на описивање симптома – као што су умор, мождана магла и отежано дисање. Али, мање знамо о њиховом утицају на свакодневни живот, а то није добро проучено у Аустралији. Ту долази до изражаја наша нова студија – саопштили су истраживачи, који наводе да дуги ковид није само непријатан или незгодан, јер су учесници студије истакли да дуги ковид може озбиљно да ограничи њихов свакодневни живот и спречи их да раде оно што желе и треба да раде.

Шта је дуги ковид 19?

Дуги ковид 19 погађа око 6 одсто људи који су имали ковид 19 инфекцију, са више од 200 забележених симптома. Код неких ово стање траје неколико месеци, али код других се протеже годинама. Научници наглашавају да је обим проблема тешко измерити, јер се симптоми разликују од особе до особе, што је довело до дебате о томе шта је заправо дуги ковид, шта га узрокује, па чак и да ли је стваран.

Али, све већи број доказа показује да је дуги ковид веома стваран и озбиљан. Студије потврђују да смањује квалитет живота на нивое који се виде код болести као што су синдром хроничног умора, мождани удар, реуматоидни артритис и Паркинсонова болест.

Шта осећају људи који имају дуги ковид?

За потребе студије научници су анкетирали 121. одраслу особу широм Аустралије, која живи са дугим ковидом. Заразили су се ковид 19 инфекцијом између фебруара 2020. и јуна 2022. године, а већина је имала између 36 и 50 година. Већина никада није била хоспитализована и лечила се код куће.

– Али, месецима или годинама касније, и даље су се борили са свакодневним активностима које су некада узимали здраво за готово. Како бисмо разумели утицај, замолили смо их да попуне две анкете које се користе у здравственим истраживањима за мерење инвалидитета и квалитета живота – Распоред процене инвалидитета СЗО (WХОДАС 2.0) и Кратки образац здравственог упитника (СФ-36) – објаснили су научници наводећи да су на тај начин забележени гласови људи и њихова животна искуства, јер – за разлику од скенирања или анализа крви, она показују шта симптоми значе за свакодневни живот.

Запањујући резулати истраживања

Резултати истраживања били су запањујући, истичу истраживачи. Људи који имају дуги ковид пријавили су тежи инвалидитет него 98 процената опште аустралијске популације. Укупно 86 одсто оних са дугим ковидом испунило је праг за озбиљан инвалидитет. У просеку, људи су имали проблема са свакодневним активностима око 27 дана у месецу и нису могли да функционишу око 18 дана.

Задаци попут исхране или облачења били су мање погођени, али сложеније области – кућни послови и дружење – биле су јако погођене. Људи су често могли да задовоље основне потребе, али је њихова способност да допринесу својим домовима, радним местима и заједницама била ограничена.

Квалитет живота је такође био јако погођен. Нивои енергије и друштвени живот били су највише погођени, што одражава како умор и магла у мозгу утичу на активности, односе и везе у заједници. У просеку, укупни резултати квалитета живота били су 23 одсто нижи него код опште популације.

Које су импликације?

Међународна истраживања показују сличне обрасце. Једна студија спроведена у 13 земаља открила је сличне нивое инвалидитета. Такође је открила да жене имају веће резултате инвалидитета него мушкарци. Будући да дуготрајни ковид инвалидитет има много аспеката и може много да се мења током времена, он се не уклапа у традиционалне начине пружања здравствене заштите за хронична стања.

– Још један кључни увид из наше студије је важност самопроцене исхода. Дуготрајни ковид нема дијагностички тест, а људи често пријављују да су здравствени радници скептични према њиховим симптомима и њиховом утицају. Па ипак, наша студија је показала да сопствене оцене људи о њиховом опоравку снажно предвиђају њихов инвалидитет и квалитет живота. Ово показује да самопроцене нису само „приче“. Оне су валидни и поуздани показатељи здравља. Оне такође бележе оно што медицински тестови не могу. На пример, умор није само умор. То може да значи губитак концентрације током вожње, одустајање од хобија или удаљавање од драгих пријатељстава. Наша студија показује да дуготрајни ковид ремети будућност, прекида везе и ствара свакодневне борбе које се шире на породице, радна места и заједнице – наглашава истраживачки тим из Аустралије.

Шта треба следеће да се деси?

Докази показују да само у Аустралији стотине хиљада људи живи са дугим ковидом. Стога, игнорисање обима и тежине стања као што је дуги цовид ризикује продубљивање неједнакости и даље погоршање његовог утицаја. Научници сматрају да изградњом система услуга заснованих на животном искуству, могуће је померити се ка обнављању не само здравља, већ и достојанства и учешћа у свакодневном животу за људе са дугим ковидом. Како наводе, потребне су услуге рехабилитације и подршке које превазилазе основну медицинску негу.