RODITELJI OVO NE PODNOSE, A ZNAK JE VISOKE INTELIGENCIJE Javlja se već oko druge godine

Prema rečima dr Kortni Voren, one mogu ukazivati na razvoj važnih kognitivnih sposobnosti, pa čak i na visoku inteligenciju.

Kao majka trogodišnje devojčice, dr Voren opisuje kako je njena ćerka jednom poželela poslasticu i ocu rekla: „Mama je rekla da može. Ali nemoj da je pitaš!“ Taj trenutak bio je početak niza malih, maštovitih priča koje su je navele da se zapita da li je takvo ponašanje uobičajeno.

Prema istraživanjima dr Kanga Lija, profesora primenjene psihologije i ljudskog razvoja na Univerzitetu u Torontu, deca mogu početi da lažu već oko druge godine života. Oko 30 odsto dvogodišnjaka već pokazuje tu sposobnost, do treće godine to čini oko polovine dece, a do četvrte čak 80 odsto.

Stručnjaci naglašavaju da rane laži nisu nužno znak lošeg karaktera. Da bi dete moglo da slaže, mora da razvije sposobnost da razume da drugi ljudi ne znaju sve što ono zna, kao i samokontrolu kako bi priča zvučala uverljivo. Upravo se te sposobnosti povezuju sa razvojem inteligencije, kreativnosti i složenog razmišljanja.

Mala deca najčešće lažu kako bi izbegla neprijatne situacije, kaznu ili dobila pažnju. Osim toga, u tom uzrastu još uvek ne prave jasnu razliku između mašte i stvarnosti, pa izmišljene priče često nisu pokušaj obmane već deo njihove igre i načina na koji istražuju svet.

yumama.mondo

Psiholozi savetuju da roditelji ne reaguju isključivo kažnjavanjem, već da pomognu detetu da razume razliku između istine i mašte. Mirnim pitanjima poput: „Da li se to stvarno dogodilo ili si to zamislio?“ dete uči da je iskrenost važna, ali i da ne treba da se plaši da kaže istinu.

Stručnjaci napominju da činjenica da dete rano počinje da laže ne znači da je svaka laž znak visoke inteligencije, niti da takvo ponašanje treba podsticati. Najvažnije je posmatrati uzrast, okolnosti i postepeno učiti dete iskrenoj i zdravoj komunikaciji.