РОДИТЕЉИ ОВО НЕ ПОДНОСЕ, А ЗНАК ЈЕ ВИСОКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ Јавља се већ око друге године
Родитељи често не подносе када их дете слаже, али стручњаци истичу да прве лажи у најранијем узрасту не морају бити знак лошег понашања.
Према речима др Кортни Ворен, оне могу указивати на развој важних когнитивних способности, па чак и на високу интелигенцију.
Као мајка трогодишње девојчице, др Ворен описује како је њена ћерка једном пожелела посластицу и оцу рекла: „Мама је рекла да може. Али немој да је питаш!“ Тај тренутак био је почетак низа малих, маштовитих прича које су је навеле да се запита да ли је такво понашање уобичајено.
Према истраживањима др Канга Лија, професора примењене психологије и људског развоја на Универзитету у Торонту, деца могу почети да лажу већ око друге године живота. Око 30 одсто двогодишњака већ показује ту способност, до треће године то чини око половине деце, а до четврте чак 80 одсто.
Стручњаци наглашавају да ране лажи нису нужно знак лошег карактера. Да би дете могло да слаже, мора да развије способност да разуме да други људи не знају све што оно зна, као и самоконтролу како би прича звучала уверљиво. Управо се те способности повезују са развојем интелигенције, креативности и сложеног размишљања.
Мала деца најчешће лажу како би избегла непријатне ситуације, казну или добила пажњу. Осим тога, у том узрасту још увек не праве јасну разлику између маште и стварности, па измишљене приче често нису покушај обмане већ део њихове игре и начина на који истражују свет.
Психолози саветују да родитељи не реагују искључиво кажњавањем, већ да помогну детету да разуме разлику између истине и маште. Мирним питањима попут: „Да ли се то стварно догодило или си то замислио?“ дете учи да је искреност важна, али и да не треба да се плаши да каже истину.
Стручњаци напомињу да чињеница да дете рано почиње да лаже не значи да је свака лаж знак високе интелигенције, нити да такво понашање треба подстицати. Најважније је посматрати узраст, околности и постепено учити дете искреној и здравој комуникацији.