SRCE MOŽE DA UPOZORI PRE NEGO ŠTO BUDE KASNO Ovi simptomi mogu da se pojave satima pre srčanog zastoja

Međutim, istraživanja pokazuju da kod mnogih ljudi ipak postoje znaci upozorenja, ponekad i satima pre samog kolapsa.

Naučnici sa Instituta za srce „Smidt“ pri medicinskom centru „Sidars-Sinai“ utvrdili su da je približno polovina posmatranih osoba koje su doživele iznenadni srčani zastoj imala bar jedan karakterističan simptom tokom 24 sata pre događaja.

Posebno je zanimljivo to što se najizraženiji znak upozorenja razlikovao kod muškaraca i žena.

Studija objavljena u časopisu „The Lancet Digital Health“ pokazala je da je kod muškaraca bol u grudima bio simptom koji se najviše povezivao sa predstojećim srčanim zastojem. Kod žena je najizraženiji znak bilo otežano disanje, odnosno nedostatak vazduha.

Zastoj i infarkt nisu isto

Kod manjeg broja ljudi zabeleženi su i neobično jako znojenje, kao i simptomi nalik napadu.

Rezultati ne znače da će svaki bol u grudima ili otežano disanje završiti srčanim zastojem. Upravo zbog toga istraživači su upoređivali simptome osoba koje su doživele zastoj sa ljudima koji su zbog sličnih tegoba zatražili hitnu medicinsku pomoć, ali nisu doživeli srčani zastoj.

U kalifornijskom delu istraživanja analizirane su 823 osobe čijem je srčanom zastoju prisustvovala druga osoba ili radnik hitne medicinske pomoći. Polovina je pre zastoja imala bar jedan znak upozorenja. Slični rezultati dobijeni su i u zasebnom istraživanju sprovedenom u Oregonu.

Iako se ova dva pojma često koriste kao sinonimi, reč je o različitim hitnim stanjima.

Srčani udar, odnosno infarkt, najčešće nastaje kada se zbog začepljenja koronarne arterije prekine ili značajno smanji dotok krvi u deo srčanog mišića. Srčani zastoj nastaje kada poremećaj električne aktivnosti srca dovede do prestanka njegovog efikasnog rada.

Osoba koja doživi srčani udar može biti pri svesti i srce joj i dalje može kucati. Kod srčanog zastoja osoba veoma brzo gubi svest, nema normalno disanje i bez hitne pomoći može da premine za svega nekoliko minuta.

Ipak, ova dva stanja mogu biti povezana jer srčani udar može izazvati opasne poremećaje srčanog ritma i dovesti do srčanog zastoja.

Vreme je presudno

Vanbolnički srčani zastoj jedno je od najsmrtonosnijih hitnih stanja. Prema podacima Instituta „Sidars-Sinai“, oko 90 odsto ljudi koji dožive srčani zastoj van bolnice ne preživi.

Upravo zato istraživači pokušavaju da utvrde mogu li simptomi koji se javljaju pre kolapsa pomoći u prepoznavanju ljudi kojima preti neposredna opasnost.

Vođa istraživanja dr Sumit Čug upozorava da ljudi takve simptome neretko zanemaruju ili ih pripisuju manje ozbiljnim problemima.

To je posebno važno kod osoba koje već imaju srčana oboljenja ili druge faktore kardiovaskularnog rizika. Iznenadni i neobjašnjivi bol ili pritisak u grudima, izražen nedostatak vazduha, iznenadna slabost ili drugi ozbiljni simptomi ne bi trebalo da se ignorišu.

Novija istraživanja dodatno su suzila kritičan period

Istraživanja Instituta „Sidars-Sinai“ nastavljena su i nakon objavljivanja studije iz 2023. godine. Rezultati predstavljeni 2026. dodatno su pokazali da bi kombinovanje simptoma sa postojećim srčanim oboljenjima moglo da pomogne lekarima u preciznijoj proceni neposrednog rizika.

U toj analizi istraživači su upoređivali ljude koji su zbog simptoma pozvali hitnu pomoć, a potom doživeli srčani zastoj, sa osobama koje su imale slične tegobe, ali nisu doživele zastoj.

Pokazalo se da određene kombinacije mogu biti posebno važne. Na primer, nedostatak vazduha u kombinaciji sa koronarnom bolešću ili srčanom insuficijencijom češće se javljao kod osoba koje su potom doživele srčani zastoj.

Važan je i podatak da su se simptomi često pojavljivali najmanje 15 minuta pre samog zastoja. To ostavlja period tokom kojeg bi osoba mogla da pozove hitnu pomoć pre nego što izgubi svest.

Brzina reakcije

Ako osoba iznenada izgubi svest i ne diše normalno, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć i započeti oživljavanje. Ako je dostupan automatski spoljni defibrilator (AED), treba ga upotrebiti što pre i slediti njegova glasovna uputstva.

Brzina reakcije može napraviti ogromnu razliku. Prema podacima Instituta „Sidars-Sinai“, brzo započeta kardiopulmonalna reanimacija i upotreba AED-a mogu višestruko povećati mogućnost preživljavanja.

Nova istraživanja zato menjaju uvreženu sliku srčanog zastoja kao događaja koji uvek dolazi potpuno bez najave. Kod dela ljudi organizam šalje upozorenja pre nego što dođe do kolapsa.

Problem je što su simptomi poput bola u grudima i nedostatka vazduha česti i mogu imati brojne druge uzroke. Naučnici zato ne predlažu da se samo na osnovu jednog simptoma predviđa srčani zastoj.

Cilj je razvijanje modela koji će kombinovati simptome, postojeće bolesti, medicinsku istoriju i druge podatke kako bi se među ljudima sa tegobama što ranije prepoznali oni kojima preti najveća opasnost.

Slobodna Dalmacija