СРЦЕ МОЖЕ ДА УПОЗОРИ ПРЕ НЕГО ШТО БУДЕ КАСНО Ови симптоми могу да се појаве сатима пре срчаног застоја
Изненадни срчани застој често замишљамо као догађај који наступа потпуно неочекивано – особа се осећа добро, а неколико тренутака касније губи свест јер срце престаје ефикасно да пумпа крв.
Међутим, истраживања показују да код многих људи ипак постоје знаци упозорења, понекад и сатима пре самог колапса.
Научници са Института за срце „Смидт“ при медицинском центру „Сидарс-Синаи“ утврдили су да је приближно половина посматраних особа које су доживеле изненадни срчани застој имала бар један карактеристичан симптом током 24 сата пре догађаја.
Посебно је занимљиво то што се најизраженији знак упозорења разликовао код мушкараца и жена.
Студија објављена у часопису „The Lancet Digital Health“ показала је да је код мушкараца бол у грудима био симптом који се највише повезивао са предстојећим срчаним застојем. Код жена је најизраженији знак било отежано дисање, односно недостатак ваздуха.
Застој и инфаркт нису исто
Код мањег броја људи забележени су и необично јако знојење, као и симптоми налик нападу.
Резултати не значе да ће сваки бол у грудима или отежано дисање завршити срчаним застојем. Управо због тога истраживачи су упоређивали симптоме особа које су доживеле застој са људима који су због сличних тегоба затражили хитну медицинску помоћ, али нису доживели срчани застој.
У калифорнијском делу истраживања анализиране су 823 особе чијем је срчаном застоју присуствовала друга особа или радник хитне медицинске помоћи. Половина је пре застоја имала бар један знак упозорења. Слични резултати добијени су и у засебном истраживању спроведеном у Орегону.
Иако се ова два појма често користе као синоними, реч је о различитим хитним стањима.
Срчани удар, односно инфаркт, најчешће настаје када се због зачепљења коронарне артерије прекине или значајно смањи доток крви у део срчаног мишића. Срчани застој настаје када поремећај електричне активности срца доведе до престанка његовог ефикасног рада.
Особа која доживи срчани удар може бити при свести и срце јој и даље може куцати. Код срчаног застоја особа веома брзо губи свест, нема нормално дисање и без хитне помоћи може да премине за свега неколико минута.
Ипак, ова два стања могу бити повезана јер срчани удар може изазвати опасне поремећаје срчаног ритма и довести до срчаног застоја.
Време је пресудно
Ванболнички срчани застој једно је од најсмртоноснијих хитних стања. Према подацима Института „Сидарс-Синаи“, око 90 одсто људи који доживе срчани застој ван болнице не преживи.
Управо зато истраживачи покушавају да утврде могу ли симптоми који се јављају пре колапса помоћи у препознавању људи којима прети непосредна опасност.
Вођа истраживања др Сумит Чуг упозорава да људи такве симптоме неретко занемарују или их приписују мање озбиљним проблемима.
То је посебно важно код особа које већ имају срчана обољења или друге факторе кардиоваскуларног ризика. Изненадни и необјашњиви бол или притисак у грудима, изражен недостатак ваздуха, изненадна слабост или други озбиљни симптоми не би требало да се игноришу.
Новија истраживања додатно су сузила критичан период
Истраживања Института „Сидарс-Синаи“ настављена су и након објављивања студије из 2023. године. Резултати представљени 2026. додатно су показали да би комбиновање симптома са постојећим срчаним обољењима могло да помогне лекарима у прецизнијој процени непосредног ризика.
У тој анализи истраживачи су упоређивали људе који су због симптома позвали хитну помоћ, а потом доживели срчани застој, са особама које су имале сличне тегобе, али нису доживеле застој.
Показало се да одређене комбинације могу бити посебно важне. На пример, недостатак ваздуха у комбинацији са коронарном болешћу или срчаном инсуфицијенцијом чешће се јављао код особа које су потом доживеле срчани застој.
Важан је и податак да су се симптоми често појављивали најмање 15 минута пре самог застоја. То оставља период током којег би особа могла да позове хитну помоћ пре него што изгуби свест.
Брзина реакције
Ако особа изненада изгуби свест и не дише нормално, потребно је одмах позвати хитну медицинску помоћ и започети оживљавање. Ако је доступан аутоматски спољни дефибрилатор (АЕД), треба га употребити што пре и следити његова гласовна упутства.
Брзина реакције може направити огромну разлику. Према подацима Института „Сидарс-Синаи“, брзо започета кардиопулмонална реанимација и употреба АЕД-а могу вишеструко повећати могућност преживљавања.
Нова истраживања зато мењају уврежену слику срчаног застоја као догађаја који увек долази потпуно без најаве. Код дела људи организам шаље упозорења пре него што дође до колапса.
Проблем је што су симптоми попут бола у грудима и недостатка ваздуха чести и могу имати бројне друге узроке. Научници зато не предлажу да се само на основу једног симптома предвиђа срчани застој.
Циљ је развијање модела који ће комбиновати симптоме, постојеће болести, медицинску историју и друге податке како би се међу људима са тегобама што раније препознали они којима прети највећа опасност.
