ZAŠTO SE TRAŽI NEŠIN ZAKON Sve o meningokoknoj sepsi i opasnim simptomima koji mogu biti fatalni

Dečak je, prema izjavi njegove majke Tanje Vasković iz Beograda, dobio temperaturu, a već sledeći dan počele su da se pojavljuju tamne, plave i crvene fleke po telu. U Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova urađen mu je CT glave i prebačen je na intenzivnu negu. Ubrzo nakon toga stavljen je u veštačku komu nakon čega je izgubio bitku.

Nenadova majka je pokrenula "Nešinu inicijativu", odnosno "Nešin zakon" i pozvala sve građane da potpišu peticiju kako bi vakcina protiv ove opasne infekcije postala dostupna i u Srbiji. 
 

Meningokokna bolest i meningokokna sepsa – koja je razlika?
 

Meningokokna bolest je naziv za infekciju izazvanu bakterijom Neisseria meningitidis (meningokok). Ona se može javiti u dva najčešća oblika: kao meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica) ili kao meningokokna sepsa (meningokokcemija) – teška infekcija krvi koja vrlo brzo napreduje i može biti životno ugrožavajuća. Kada govorimo o meningokoknoj bolesti u celini, mislimo na oba ova oblika, dok se termin meningokokna sepsa odnosi samo na najteži oblik bolesti.
Šta je meningokokna bolest?
Meningokokna bolest je retka infekcija koju izaziva bakterija Neisseria meningitidis (N. meningitidis). Drugi naziv za ovu bakteriju je meningokok.

Ova bakterija može da inficira moždane ovojnice (meninge) i krv. Meninge su tri zaštitne opne koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu. One su tanke membrane tkiva koje štite strukture koje obavijaju, slično kao kora pomorandže ili grejpfruta.

Ovo je veoma ozbiljna infekcija koja može biti smrtonosna ako se ne leči. Ako imate simptome, odmah potražite medicinsku pomoć.

Koji su simptomi meningokokne bolesti?
 

Najčešći simptomi uključuju:

preosetljivost na jaku svetlost
dijareju
povišenu temperaturu
glavobolju
mučninu i povraćanje
osip na koži koji izgleda kao tamne tačkice ili veće modrice
ukočen vrat
 

Drugi znaci mogu biti:

zbunjenost i razdražljivost
izražena pospanost
poteškoće pri hodu ili održavanju uspravnog položaja
mumlanje ili stenjanje
bolovi u zglobovima i mišićima
gubitak apetita
Simptomi kod beba
Kod beba i male dece simptome je često teško uočiti, a mogu se razlikovati od onih kod starije dece i odraslih. Uobičajeni simptomi su:

razdražljivost bez jasnog razloga
trzanje ili mlitavost tela
izrazita pospanost
ispupčena meka tačka na glavi
odbijanje hrane
 

Kako se prenosi meningokokna bolest?
 

Prenosi se sa osobe na osobu, obično bliskim kontaktom sa obolelim. Najčešći načini prenosa su preko pljuvačke ili sluzi tokom:

kašljanja
ljubljenja
deljenja hrane ili pribora za jelo
kijanja
 

Faktori rizika
Meningokoknu bolest može dobiti svako, ali rizik je veći ako:

je pacijent mlađi od godinu dana, ili je adolescent/mlada odrasla osoba
nema slezinu ili ima povredu slezine
boluje od anemije srpastih ćelija
živi u kolektivima (studentski domovi, vojne kasarne)
Osobe koje uzimaju lekove koji slabe imuni sistem, poput onih koji blokiraju komplement (specifične proteine u krvi koji štite od bakterija)
osoba putuje u oblasti gde je meningokokna bolest česta (npr. podsaharska Afrika)
Komplikacije meningokokne bolesti
Meningokokna bolest je veoma opasna. Čak 10 do 15 od 100 obolelih umire, iako dobijaju terapiju.

Oko jeadn od pet preživelih ima trajne posledice, među kojima su:

oštećenje mozga
oštećenje bubrega
gubitak ekstremiteta
oštećenje nerava
potpuni gubitak sluha
 

Kako lekari postavljaju dijagnozu?
 

Meningokokna bolest se teško dijagnostikuje jer deli simptome sa prehladom i gripom. Ako lekar posumnja na ovu bolest, preporučiće analizu krvi i lumbalnu punkciju kako bi se prikupila cerebrospinalna tečnost.

Uzorke šalju u laboratoriju gde se proverava da li će bakterije porasti u kulturi. Ako se izoluje N. meningitidis, potvrđuje se dijagnoza meningokokne bolesti.

Ako nalaz nije jasan, može se uraditi PCR test.

Lečenje
 

Meningokokna bolest se leči antibioticima kao što su ceftriakson ili penicilinom. Najčešće se daju intravenski (IV). Ako lekar posumnja na meningokoknu bolest, terapija antibioticima započinje i pre zvanične potvrde dijagnoze, jer je ključno što ranije započeti lečenje.

Pored antibiotika, mogu biti potrebni i dodatni tretmani:

kortikosteroidi radi zaštite nervnog sistema
infuzije (IV tečnosti)
lekovi za regulisanje niskog krvnog pritiska
terapija kiseonikom
hirurško uklanjanje mrtvog ili oštećenog tkiva

Kada treba potražiti lekara?
 

Odmah se javite lekaru ako vi ili vaše dete imate simptome meningokokne bolesti. Ako se stanje pogoršava ili se jave neželjene reakcije na terapiju, obavezno se ponovo obratite lekaru.
Šta očekivati nakon dijagnoze meningokokne bolesti?
Meningokokna bolest je vrlo ozbiljna i može biti smrtonosna. Brza reakcija i lečenje su presudni. Ipak, čak i uz ranu terapiju, moguće su komplikacije poput trajnog oštećenja kože ili gubitka ekstremiteta. Potpuni oporavak može trajati nedeljama ili mesecima.

Antibiotska terapija traje sedam do 10 dana, ali simptomi mogu potrajati duže.

Za razliku od nekih drugih infekcija, meningokokna bolest se može dobiti i više puta. Ako se ponovo javi, lekari mogu testirati vaš imuni sistem.

Može li se bolest sprečiti?
 

Postoji nekoliko načina prevencije meningokokne bolesti, sličnih prevenciji drugih bakterijskih infekcija.

Izbegavanje kontakta sa obolelima – ne delite hranu ni piće, nosite masku u blizini bolesnih osoba, redovno perite ruke i ne dodirujte oči, nos i usta nečistim rukama.
Vakcinacija – Nije dostupna u našoj zemlji 
Preventivni antibiotici – osobama koje uzimaju inhibitore komplementa ili su bile u bliskom kontaktu sa obolelima, lekari mogu preporučiti preventivnu terapiju antibioticima.

Kurir.rs