Ugroženi lektorati za srpski jezik na univerzitetima u inostranstvu

Oko teze da su jezik i pismo jedno od glavnih obeležja nacionalnog identiteta, nije se teško složiti, čak i laicima. Takođe i da je jezik znak raspoznavanja  naroda i svakog čoveka, u vavilonskoj kuli mnogih živih (i mrtvih) jezika sveta. Ali kada treba, u inostranstvu, podržati mesta gde se taj naš srpski jezik izučava i otkriva strancima, onda slede izgovori  državnih službenika kako smo u krizi. Pre trinaest godina Srbija je imala 47 lektorata u svetu, a danas, svega 26.

O tome se u sredu razgovaralo u Srpskom književnom društvu, koje je bilo domaćin lektorima; oni su još u oktobru pisali ministru prosvete povodom alarmantnog stanja u lektoratima za srpski jezik na univerzitetima u  Poljskoj i Rumuniji  i predložili mu određena rešenja. Ministar im do juče nije odgovorio, što samo samo ubrzava postepeno ali neumitno gašenje lektorata za srpski jezik. Naša zemlja gubi važna predstavništva , koja su oduvek bila jedno od najznačajnijih načina  širenja naše kulture u svetu, čulo se juče u SKD.

Budući da većina studenata u Poljskoj studira dva fakulteta, naši studenti srbistike ujedno su i budući pravnici, sociolozi, antropolozi, inžinjeri, medijske ličnosti, političari... Više puta se pokazalo da su spremni, iz naklonosti prema našoj kulturi, stečenoj na studijama, da konkretnim merama i angažmanom podrže naše zajedničke ciljeve. Zbog neispunjavanja finasijskih obaveza Srbije, još dve katedre srbistike u Poljskoj su pred neminovnim gašenjem. Nema plate od strane koja šalje lektora (Ministarstvo prosvete Republike Srbije), pa su lektori prinuđeni da odustaju od svojih zaposlenja.

Poređenja radi, Hrvatska u svetu trenutno ima 61 lektorat, a Slovenija 52.  Hrvatski lektor dobija platu od 500 evra od Hrvatske, lektorski dodatak od 150 evra i platu univerziteta na kome radi. Slovenački lektor dobija 1200 evra od Slovenije, 800 evra ukoliko je u inostranstvu sa nezaposlenim bračnim partnerom i platu univerziteta na kome je zaposlen. Lektor srpskog jezika preživljava samo na plati fakulteta na kome je zaposlen, koja u većini slučajeva jedva prelazi 350 evra. A u slučaju Rumunije iznosi samo 200 evra. Nedovoljno za osnovne potrebe, čulo se na ovom sastanku.

Budući da i ostali vidovi podrške izostaju - uybenici, stipendije, gostovanja, priredbe, koje uvek finansira zemlja u čijem je interesu lektorat, predavač srpskog jezika ima teži zadatak od svojih kolega.

Neki lektori srpskog jezika rade čak i bez lektorskog dodatka koji je iznosio svega 150 evra mesečno. Lektori i predavači srpskog jezika, za razliku od svojih kolega, nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje u svojoj zemlji, niti obezbeđen avionski prevoz barem jednom godišnje. Nestankom zajedničke države, briga o srpskim lektoratima poverena je  jednoj osobi koja pri Ministarstvu prosvete radi i brojne druge poslove. I rezultati su katastrofalni, upozoravaju lektori.

Ministarstvo prosvete finansira i oko 60 stranih letorata u Srbiji, što je korisno i lepo. Tako nastaje paradoksalna situacija da država  izdašno finansira širenje stranih kultura u Srbiji, a da istovremeno ništa ne čini kako bi se srpska kultura i jezik promovisale u svetu.  Lektori podsećaju da su katedre za srbistiku neformalni kulturni centri i neka vrsta konzularnih predstavništava Srbije... 

R. Lotina

Hrvatski i crnogorski umesto srpskog 

Lektori su izneli mnogo primera požrtvovanog volonterskog rada, koji nije mogao da se nastavi, a država je ćutala. U Bariju i Trstu kao lektori su radile gospođe koje su zapravo živele od turističkih tura ili prevođenja. Njihovim odlaskom u penziju niko nije bio u stanju da prihvati posao u Italiji za 300 evra.

Tad je došlo ili do značajnog redukovanja nastave srpskog jezika (u Trstu je sa pet studijskih godina nastava svedena na jednu) ili do preuzimanja katedre (u Bariju se sad izučava crnogorski jezik umesto srpskog). Slična situacija je bila u Rusiji, gde niko nije hteo da prihvati posao u Nižnjem Novgorodu uz platu od 300 evra bez plaćenog stana. Tamo se sad izučava samo hrvatski jezik.