Угрожени лекторати за српски језик на универзитетима у иностранству

Будући да већина студената у Пољској студира два факултета, наши студенти србистике уједно су и будући правници, социолози, антрополози, инжињери, медијске личности, политичари...

Око тезе да су језик и писмо једно од главних обележја националног идентитета, није се тешко сложити, чак и лаицима. Такође и да је језик знак распознавања  народа и сваког човека, у вавилонској кули многих живих (и мртвих) језика света. Али када треба, у иностранству, подржати места где се тај наш српски језик изучава и открива странцима, онда следе изговори  државних службеника како смо у кризи. Пре тринаест година Србија је имала 47 лектората у свету, а данас, свега 26.

О томе се у среду разговарало у Српском књижевном друштву, које је било домаћин лекторима; они су још у октобру писали министру просвете поводом алармантног стања у лекторатима за српски језик на универзитетима у  Пољској и Румунији  и предложили му одређена решења. Министар им до јуче није одговорио, што само само убрзава постепено али неумитно гашење лектората за српски језик. Наша земља губи важна представништва , која су одувек била једно од најзначајнијих начина  ширења наше културе у свету, чуло се јуче у СКД.

Будући да већина студената у Пољској студира два факултета, наши студенти србистике уједно су и будући правници, социолози, антрополози, инжињери, медијске личности, политичари... Више пута се показало да су спремни, из наклоности према нашој култури, стеченој на студијама, да конкретним мерама и ангажманом подрже наше заједничке циљеве. Због неиспуњавања финасијских обавеза Србије, још две катедре србистике у Пољској су пред неминовним гашењем. Нема плате од стране која шаље лектора (Министарство просвете Републике Србије), па су лектори принуђени да одустају од својих запослења.

Поређења ради, Хрватска у свету тренутно има 61 лекторат, а Словенија 52.  Хрватски лектор добија плату од 500 евра од Хрватске, лекторски додатак од 150 евра и плату универзитета на коме ради. Словеначки лектор добија 1200 евра од Словеније, 800 евра уколико је у иностранству са незапосленим брачним партнером и плату универзитета на коме је запослен. Лектор српског језика преживљава само на плати факултета на коме је запослен, која у већини случајева једва прелази 350 евра. А у случају Румуније износи само 200 евра. Недовољно за основне потребе, чуло се на овом састанку.

Будући да и остали видови подршке изостају - уyбеници, стипендије, гостовања, приредбе, које увек финансира земља у чијем је интересу лекторат, предавач српског језика има тежи задатак од својих колега.

Неки лектори српског језика раде чак и без лекторског додатка који је износио свега 150 евра месечно. Лектори и предавачи српског језика, за разлику од својих колега, немају здравствено и социјално осигурање у својој земљи, нити обезбеђен авионски превоз барем једном годишње. Нестанком заједничке државе, брига о српским лекторатима поверена је  једној особи која при Министарству просвете ради и бројне друге послове. И резултати су катастрофални, упозоравају лектори.

Министарство просвете финансира и око 60 страних летората у Србији, што је корисно и лепо. Тако настаје парадоксална ситуација да држава  издашно финансира ширење страних култура у Србији, а да истовремено ништа не чини како би се српска култура и језик промовисале у свету.  Лектори подсећају да су катедре за србистику неформални културни центри и нека врста конзуларних представништава Србије... 

Р. Лотина

Хрватски и црногорски уместо српског 
Лектори су изнели много примера пожртвованог волонтерског рада, који није могао да се настави, а држава је ћутала. У Барију и Трсту као лектори су радиле госпође које су заправо живеле од туристичких тура или превођења. Њиховим одласком у пензију нико није био у стању да прихвати посао у Италији за 300 евра.

Тад је дошло или до значајног редуковања наставе српског језика (у Трсту је са пет студијских година настава сведена на једну) или до преузимања катедре (у Барију се сад изучава црногорски језик уместо српског). Слична ситуација је била у Русији, где нико није хтео да прихвати посао у Нижњем Новгороду уз плату од 300 евра без плаћеног стана. Тамо се сад изучава само хрватски језик.
 

Nata77
25.12.2014 • 16:32
Ovaj problem izložen je više puta u poslednjih nekoliko godina, ali nije se pomaklo sa mrtve tačke ni za pedalj... tuga.
Nata77
25.12.2014 • 18:11
Ovaj problem izložen je više puta u poslednjih nekoliko godina, ali nije se pomaklo sa mrtve tačke ni za pedalj... tuga.
EUR/RSD 118.0471
Најновије вести