Skupština Advokatske komore Srbije okončava protest?

koje su usaglasili stručni timovi Avokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, kao i izmene poreskih propisa dovoljne da se advokati vrate u sudnice.

Treći zahtev advokature – smena ministra pravde, kako je ranije saopšteno, ostaje, ali nije neophodan uslov za prekid protesta.

Odluka će biti doneta na Skupštini Advokatske komore Srbije u Domu sindikata, na kojoj će glasati delegati iz svih regionalnih komora. Prethodno će se održati i Konferencija advokata Srbije, koja predstavlja organ širi od Skupštine AKS-a.

Predsednik AKS-a Dragoljub Đorđević ranije je rekao da očekuje da će Skupština AKS-a doneti uslovnu odluku o prekidu protesta, odnosno da će se obustava rada nastaviti do usvajanja dogovorenih zakonskih izmena u parlamentu Srbije i njihove objave u „Službenom glasniku”. Takođe, advokatura je tražila da joj se do juče dostavi autentično tumačenje Ministarstva finanasija o primeni nedavno izmenjene Uredbe o paušalnom oporezivanju advokata. Takvo objašnjenje iz Ministarstva finansija advokatima je stiglo u sredu.

Stručni tim AKS-a i Ministarstva pravde prekjuče je završio tehničke ispravke i doterivanje predloženih izmena i dopuna zakona koje bi trebalo da Ministarstvo pravde predloži Vladi, a ona da prosledi u skupštinsku procedudru. Reč je o izmenama zakona o javnom beležništvu, o prometu nepokretnosti, o vanparničnom postupku, Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju.

Neki koraci u prekidu obustave rada advokati načinjeni su ovih dana. Najpre je, nekoliko dana po sklapanju sporazuma, Upravni odbor AKS-a prihvatio potpisano. Zatim je isto postupio i Upravni odbor Advokatske komore Beograda. Međutim, sledeći i odlučujući korak bi se mogao pokazati znatno težim. Naime, da bi sporazum postao važeći i advokati posle gotovo četiri meseca prekinuli štrajk, neophodno je da tako odluči Skupština AKS-a. Iako svi očekuju da na današnjoj sednici bude usvojen prošlonedeljni sporazum stručnih timova, neke pojedinosti ukazuju na to da se još uvek ne može sa sigurnošću tvrditi da će to telo prihvatiti sporazum, iako svi očekuju da to bude epilog sednice.

Razlog za umereni skepticizam može se pronaći na zvaničnom sajtu protesta advokata, na kojem se sve češće mogu pročitati stavovi advokata koji se protive sporazumu s Ministarstvom pravde. Zajednička crta svih prigovora je negodovanje zbog toga što će i nakon najavljenih promena zakona i dalje biti u upotrebi termin solemnizacija. Drugim rečima, advokatima smeta to što će ugovore o prometu nepokretnosti, o doživotnom izdržavanju, o ustupanju i raspodeli imovine za života i o regulisanju imovinskih odnosa bračnih i vanbračnih partnera, postojećim sporazumom javni beležnici morati da potvrde i u skladu s tim preispitaju volju i namere stranaka, sve s opcijom da odbiju da potvrde ugovor.

Takođe, pojedini advokati ne mogu preći preko činjenice da se odustalo od zahteva za smenu ministra pravde Nikole Selakovića. Konačan odgovor na pitanje koja će struja odneti prevagu na Skupštini AKS-a dobiće se danas, po završetku glasanja. Ako ona bude pozitivna, očekuje se i brz povratak advokata u sudnice. Mnogi branioci nadali su se da će u sudovima biti već u ponedeljak. Međutim, to se neće desiti još najmanje nedelju dana. Vest da poslanici parlamenta na ovonedeljnoj hitnoj sednici neće glasati za izmene notarskih zakona mnoge je razočarala. Ministarstvo pravde čeka da Skupština AKS-a prihvati sporazum i prekid štrajka pa da tek onda dogovorene izmene pošalje pred Vladu pa u parlamentarnu proceduru.

N. S. H.

Zakon, pa prekid štrajka

– Advokatska komora Beograda odlučila je juče da se obustavi štrajk, ali će se čekati da se promene Zakona o beležništvu i seta pratećih zakona, o kojima su se dogovorili Advokatska komora Srbije i Ministarstvo pravde, usvoje u Skupštini Srbije i objave u „Službenom glasniku” – rekao je FoNetu predsednik AKB-a Slobodan Šoškić.

On je kazao da je Skupština AKB-a usvojila sporazum koji su nedavno postigli pregovarački timovi AKS-a i Ministarstva pravde o tim zakonima, kao i da se paralelno nastavi rad na ispitivanju i uređivanju zakona, koji su možda nesaglasni s Ustavom, ili saglasni s njim, ali loši.

Po njegovim rečima, predstoji i odluka Ustavnog suda povodom niza inicijativa advokature za ocenu ustavnosti više zakona, što je osnovni princip neke države.

Šoškić kaže i da je manja grupa advokata bila protiv usvajanja sporazuma pregovarčkih timova i da su onemogućili prebrojavanja glasova, ali je zato konstatovano da je „očigledna većina” za predloženu odluku.