ISTRAŽUJEMO: Tajna potera za 1.160 ljudi, na listi samo 13 „crvenih”

Svakako, ime narko-bosa Darka Šarića, koji je u martu prošle godine uhapšen, najznačajnija je promena koju je Interpolova lista pretrpela u tom periodu.

Od 1.160 imena, samo su za 13 osoba na sajtu Interpola objavljene crvene poternice. U javnosti su najpoznatija imena Mire Marković i Marka Miloševića. Oni su nedugo nakon hapšenja Slobodana Miloševića otišli u Rusiju, gde su i danas. I pored Interpolove poternice, nisu privedeni jer su ruske vlasti odbile da to učine. Mira Marković se tereti za šverc cigareta i zloupotrebu službenog položaja prilikom dodele stanova. Marka Miloševića srpska policija traži da bi pred domaćim sudovima odgovarao zbog šverca cigareta.

Srbija međunarodne poternice raspisuje nezavisno od težine učinjenog krivičnog dela, za razliku od većine članica Interpola koje poternice raspisuju uglavnom za počiniocima krivičnih dela s visokim stepenom društvene opasnosti. Pravila igre su u svakom slučaju jasna i tačno utvrđena – Interpol poternice raspisuje po nalogu suda, a država na čijoj se teritoriji begunac zatekne treba da ga uhapsi, ali ne mora.

S crvenom poternicom ne ide baš glatko i ljudi koje traži Interpol godinama mogu izbegavati pravdu i živeti gotovo normalnim životom, s novim identitetom, u nekoj od zemalja gde je korupcija raširena i gde je moguće napraviti takav aranžman. Po rečima bivšeg rukovodioca jugoslovenskog DB-a Božidara Spasića, ne može se reći da posle raspisivanja crvene međunarodne poternice sumnjivca traži gotovo ceo svet.

– Ne ide to tako, mi raspišemo poternicu – a onda se neko tamo polomi da ga nađe – ističe Božidar Spasić. – Znate li koliko evropskih zemalja ima poternica i sad će baš neko da nabasa na nekoga ko je automobilom pregazio čoveka i pobegao s mesta nesreće. Dugogodišnji begunci obično promene identitet, neki i lični opis, pa često policije više i ne znaju koga traže. Može im biti pred nosom! Sigurno kod nas ima ljudi koji su na crvenim poternicama koje su raspisale neke druge zemlje. To je zgodno da policija smanji pritisak javnosti i kaže: „Sve smo uradili” i tako prebace odgovornost na policije drugih zemalja, a te policije, opet, imaju mnogo preča posla. Sve je to međunarodno policijsko šminkanje.

Spasić kaže da Interpolov sajt nije ni naročito pouzdan i ažuran jer su na njemu poternice za ljudima koji su ili ubijeni ili su već u zatvoru.

– Na Interpolovoj poternici je i Milan Jurišić, koji je pred našim sudovima bio osuđen zbog učestvovanja u ubistvu Zorana Đinđića. Jedan od uhapšenih pripadnika „zemunskog klana” Sretko Kalinić priznao je da je ubio Jurišića. I njihov bivši saradnik Ninoslav Konstantinović je na listi Interpola, mada je i za njegovo ubistvo osumnjičen Kalinić. Na sajtu Interpola je i dalje i Siniša Petrić, koji je 2012. godine uhapšen u Valensiji zajedno s Lukom Bojovićem i Vladimirom Milisavljevićem – podseća Spasić.

Domaću javnost, naravno, više zanimaju tajne poternice, ali do njih je prosto nemoguće doći. Tek kada neki visokorangirani begunac bude uhvaćen, saznaje se da je bio na, pre svega, „crvenoj” poternici. O tome ko su ti ljudi, koje su krivično delo počinili, samo se nagađa. Neki analitičari u skrivanju tih imena vide opravdanje jer tajnošću policija, u stvari, lakše može doskočiti osumnjičenom i privesti ga pravdi, javnim obelodanjivanjem to bi bilo mnogo teže.

Inače, u poslednjih nekoliko godina, većina krupnih zverki srpskog kriminala za kojima je bila raspisana Interpolova poternica  završila je iza rešetaka. Od nekadašnjih pedesetak zvučnih begunaca, na spisku najtraženijih sada je ostalo još njih desetak. Najpre su uhvaćeni pripadnici „zemunskog klana”: Sretko Kalinić, Miloš Simović, a zatim u Španiji i njihovi bosovi Luka Bojović, Vladimir Milisavljević, kao i Siniša Petrić Zenica. Oni su i dalje su u španskom ekstradicionom pritvoru, gde čekaju izručenje Srbiji. 

U Austriji je još 2003. po poternici Interpola uhapšen Dragan Nikolić Gagi, optužen za saučesništvo u trostrukom zločinu u hotelu „Interkontinental” u januaru 2000. kada su ubijeni Željko Ražnatović Arkan, Milenko Mandić i Dragan Garić. Bivši policajac Dobrosav Gavrić, koji je osuđen za Arkanovo ubistvo, uhapšen je u Južnoafričkoj Republici, gde još uvek čeka izručenje našoj državi. I treći učesnik atentata na Arkana, Milan Đuričić Miki, i dalje je na poternici Interpola.

Za Dejanom Stojanovićem Kekom, koji je, po saznanjima obaveštajnih agencija više zemalja, jedan od najjačih evropskih narko-dilera, raspisane su dve poternice Interpola. Za tim vođom „novobeogradskog klana”, koji je iz Srbije pobegao 2007, naša policija traga zbog krađe, dok ga Brazil traži zbog krijumčarenje narkotika. Stojanović je iz Srbije pobegao 2006. godine posle ubistva predsednika FK „Bežanija” Gorana Mijatovića Mite, s kojim su ga povezivali.

M. Bozokin

Šest vrsta poternica

Interpol ima šest vrsta poternica. Za najopasnijim kriminalcima raspisuje se crvena poternica. Država koja traži begunca zahtev za raspisivanje crvene poternice šalje Generalnom sekretarijatu Interpola, koji to prihvata i šalje svim državama-članicama. Plave poternice se koriste za prikupljanje informacija o identitetu kriminalaca, žute se odnose na nestale koji nisu u stanju da se sami identifikuju, a crne na nepoznata mrtva lica.

Zelenom poternicom se traži prikupljanje obaveštenja o kriminalnim aktivnostima određenih osoba, dok naranyasta”ukazuje na moguće terorističke opasnosti od skrivenog oružja, poput olovaka-pištolja, pisama-bombi, eksplozivnih tašni...