ИСТРАЖУЈЕМО: Тајна потера за 1.160 људи, на листи само 13 „црвених”

Свакако, име нарко-боса Дарка Шарића, који је у марту прошле године ухапшен, најзначајнија је промена коју је Интерполова листа претрпела у том периоду.

Од 1.160 имена, само су за 13 особа на сајту Интерпола објављене црвене потернице. У јавности су најпознатија имена Мире Марковић и Марка Милошевића. Они су недуго након хапшења Слободана Милошевића отишли у Русију, где су и данас. И поред Интерполове потернице, нису приведени јер су руске власти одбиле да то учине. Мира Марковић се терети за шверц цигарета и злоупотребу службеног положаја приликом доделе станова. Марка Милошевића српска полиција тражи да би пред домаћим судовима одговарао због шверца цигарета.

Србија међународне потернице расписује независно од тежине учињеног кривичног дела, за разлику од већине чланица Интерпола које потернице расписују углавном за починиоцима кривичних дела с високим степеном друштвене опасности. Правила игре су у сваком случају јасна и тачно утврђена – Интерпол потернице расписује по налогу суда, а држава на чијој се територији бегунац затекне треба да га ухапси, али не мора.

С црвеном потерницом не иде баш глатко и људи које тражи Интерпол годинама могу избегавати правду и живети готово нормалним животом, с новим идентитетом, у некој од земаља где је корупција раширена и где је могуће направити такав аранжман. По речима бившег руководиоца југословенског ДБ-а Божидара Спасића, не може се рећи да после расписивања црвене међународне потернице сумњивца тражи готово цео свет.

– Не иде то тако, ми распишемо потерницу – а онда се неко тамо поломи да га нађе – истиче Божидар Спасић. – Знате ли колико европских земаља има потерница и сад ће баш неко да набаса на некога ко је аутомобилом прегазио човека и побегао с места несреће. Дугогодишњи бегунци обично промене идентитет, неки и лични опис, па често полиције више и не знају кога траже. Може им бити пред носом! Сигурно код нас има људи који су на црвеним потерницама које су расписале неке друге земље. То је згодно да полиција смањи притисак јавности и каже: „Све смо урадили” и тако пребаце одговорност на полиције других земаља, а те полиције, опет, имају много преча посла. Све је то међународно полицијско шминкање.

Спасић каже да Интерполов сајт није ни нарочито поуздан и ажуран јер су на њему потернице за људима који су или убијени или су већ у затвору.

– На Интерполовој потерници је и Милан Јуришић, који је пред нашим судовима био осуђен због учествовања у убиству Зорана Ђинђића. Један од ухапшених припадника „земунског клана” Сретко Калинић признао је да је убио Јуришића. И њихов бивши сарадник Нинослав Константиновић је на листи Интерпола, мада је и за његово убиство осумњичен Калинић. На сајту Интерпола је и даље и Синиша Петрић, који је 2012. године ухапшен у Валенсији заједно с Луком Бојовићем и Владимиром Милисављевићем – подсећа Спасић.

Домаћу јавност, наравно, више занимају тајне потернице, али до њих је просто немогуће доћи. Тек када неки високорангирани бегунац буде ухваћен, сазнаје се да је био на, пре свега, „црвеној” потерници. О томе ко су ти људи, које су кривично дело починили, само се нагађа. Неки аналитичари у скривању тих имена виде оправдање јер тајношћу полиција, у ствари, лакше може доскочити осумњиченом и привести га правди, јавним обелодањивањем то би било много теже.

Иначе, у последњих неколико година, већина крупних зверки српског криминала за којима је била расписана Интерполова потерница  завршила је иза решетака. Од некадашњих педесетак звучних бегунаца, на списку најтраженијих сада је остало још њих десетак. Најпре су ухваћени припадници „земунског клана”: Сретко Калинић, Милош Симовић, а затим у Шпанији и њихови босови Лука Бојовић, Владимир Милисављевић, као и Синиша Петрић Зеница. Они су и даље су у шпанском екстрадиционом притвору, где чекају изручење Србији. 

У Аустрији је још 2003. по потерници Интерпола ухапшен Драган Николић Гаги, оптужен за саучесништво у троструком злочину у хотелу „Интерконтинентал” у јануару 2000. када су убијени Жељко Ражнатовић Аркан, Миленко Мандић и Драган Гарић. Бивши полицајац Добросав Гаврић, који је осуђен за Арканово убиство, ухапшен је у Јужноафричкој Републици, где још увек чека изручење нашој држави. И трећи учесник атентата на Аркана, Милан Ђуричић Мики, и даље је на потерници Интерпола.

За Дејаном Стојановићем Кеком, који је, по сазнањима обавештајних агенција више земаља, један од најјачих европских нарко-дилера, расписане су две потернице Интерпола. За тим вођом „новобеоградског клана”, који је из Србије побегао 2007, наша полиција трага због крађе, док га Бразил тражи због кријумчарење наркотика. Стојановић је из Србије побегао 2006. године после убиства председника ФК „Бежанија” Горана Мијатовића Мите, с којим су га повезивали.

М. Бозокин

Шест врста потерница

Интерпол има шест врста потерница. За најопаснијим криминалцима расписује се црвена потерница. Држава која тражи бегунца захтев за расписивање црвене потернице шаље Генералном секретаријату Интерпола, који то прихвата и шаље свим државама-чланицама. Плаве потернице се користе за прикупљање информација о идентитету криминалаца, жуте се односе на нестале који нису у стању да се сами идентификују, а црне на непозната мртва лица.

Зеленом потерницом се тражи прикупљање обавештења о криминалним активностима одређених особа, док наранyаста”указује на могуће терористичке опасности од скривеног оружја, попут оловака-пиштоља, писама-бомби, експлозивних ташни...