Privatizacija u Pomoravskom okrugu ugasila 30 preduzeća

 kaže da se intenzivno radi na oporavku sa akcentom na investicijama, izvozu i zapošljavanju, što daje rezultate.

Među ugašenim preduzećima su i ona koja si bila nosioci razvoja opština i spadala u najveća preduzeća SFRJ u svojoj branši.

Najviše preduzeća je ugašeno od 2002. do 2004. godine, izjavio je  Tanjug u predsednik Veća samostalnog sindikata za grad Jagodinu i opštine Pomoravskog okruga Miroslav Gajić.

Ugašeni su: "Morava", "Konfekcija", "Palas", "Jugoprevoz", AIK, "Budućnost", GP "Pomoravlje" u Jagodini, "Compo" u Svilajncu, Fabrika šećera i  mašinska industrija u Ćupriji, Industrija konfekcije "Bransko Krsmanović" (poznata Štofara) u Paraćinu, podsetio je Gajić i napomenuo da je Industrija kablova u Jagodini zapošljavala 10.000 radnika, a sada oko 1.300 radnika.

U Pomoravskom okrugu, prema podacima Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje za 2015. godinu, zaposleno je 43.504 radnika, od kojih su 43,6 odsto žene.

Prema podacima Filijale Nacinonalsne službe za zaposljavanje u Jagodini, posao u Pomoravskom okrugu, prema njihovoj evidenciji traži više od 27.000. ljudi.

Predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković - Palma izjavio je da je u Jagodini, do 2004.godine "bez posla ostalo 15.000 radnika" a odmah uz Jagodinu je Paraćin, drugi po veličini grada u Pomoravskom okrugu".

U Paraćinu su ugašene mnoge firme a one koje su do tada bile među najpoznatijima u SFRJ znatno su smanjile broj zaposlenih i "tvrdim da je privatizacija uništila Paraćin", rekao je on.

Paraćin je bio značajan izvoznik, a sada ima veliki deficit za grad takve veličine u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, dodao je Marković.

Prošle godine privreda Paraćina je izvezla roba za 18,8 miliona evra, a uvezla za 42,9 miliona evra i zabeležila spoljlnotrgovinski deficit od 24,1 miliona evra, precizirao je Marković.

"U Fabrici cementa Popovac je radilo 2.000 radnika, danas 350, a cement ništa nije jeftiniji nego što je bio pre privatizaije. Pored toga u Paraćinu je bilo preko 20 privatnih preduzetnika koji su radli sa cementarom. Štofara je imala 2.000 radnika, danas nema ni jednog,

Srpska fabrika stakla imala je 5.000 radnika a danas ima 850 radnika", rekao je Marković.

"Nama je prioritet, nad prioritetima zapošljavanje i uspevamo zahvaljujući prevenstveno starnim investitorima, na prvom mestu italijanskim kompanijama, strogo vodeći računa da one ne konkurišu domaćim proizvođačima", rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, u Jagodini rade tri italijanske fabrike, četvrta će biti otvorena u julu ili avgustu, a planirano je da ih do kraja godine da bude deset, među njima i Fbarika za proizvodnju sira i mleka u prahu kompanije "In Alpi" kroz koju bi se rešila egzistencija i zapošljavanje do 4.000 poljoprivrednih domaćinstava u prečniku do 35 kilomatara, istakao je Marković.

Prema Loklanom akcionom planu za zapošljavanje, u Jagodini je danas nezaposleno 10.467 ljudi, 461 manje nego 2013.godine, ukazao je on.

Zahvaljujući firmama sa inostranim kapitalom, ali i domaćima, pre svega Industriji kablova i Mesnoj industriji "Juhor", Jagodina je prošle godine izvezla roba u vrednosti 109,7 miliona evra, uvoz je iznosio 77,3 i ostvarila spoljnotrgovinski suficit od 32,4 miliona evra, dodao je Marković.

"Ovi rezultati nam daju zapravo da kažemo da smo mi (Jagodina) jedan od najboljih gradova u Srbiji kada je u pitanju spoljnotrgovinski suficit", rekao je Marković i dodao da su izvoz i spoljnotrgovinski suficit mere stabilnosti grada i države.

Marković je dodao da u ovoj godini očekuje spoljnotrgovinski suficit od najmanje 100 miliona evra i zapošljavanje oko 3.500 radnika.

(Tanjug)