Strpljivo čekaju priliku

 međutim, nije još uvek debitovao u zvaničnim utakmicama, a, evo, već je i april poodmakao. Obojica su 22-godišnjaci i ne gube nadu da će se dokazati u dresu novosadskog kluba. Popularni Meri, kako su ga prozvali navijači Voše, nedavno je operisao prednje ukrštene ligamente i pred njim je duža pauza, dok Kohija redovno trenira i ubeđen je da će mu istrajnost i vredan rad doneti priliku da se dokaže na superligaškoj sceni Srbije.

- Po dolasku u Srbiju želeo sam da pokažem sve što znam, ali mi je trener Marić rekao da prvo moram da skinem višak kilograma – podsetio je Yon-Meri Uzuegbunam na prve dane u Novom Sadu. – Naporno sam trenirao i redukovao težinu sa 93 na 85 kilograma i verovao da ću dobiti priliku. Nisam, doduše, otišao s prvim timom na pripreme u Tursku, već sam radio s juniorima i igrao utakmice za njih. Nažalost, na jednom od tih susreta u Beogradu doživeo sam povredu prednjih ukrštenih ligamenata.



Uprkos svemu, nisam želeo da idem na operaciju, već sam hteo da igram i potvrdim da sam s razlogom došao u Vojvodinu. Čak sam ušao u igru u trening utakmici sa Spartakom i postigao gol, ali su lekari, na čelu s našim dr Borkom Vukosavom, insistirali na tome da odem na operaciju. Teška srca sam prihvatio njihovu sugestiju i sada se, evo, nalazim u postoperativnom periodu, očekujući da za dve nedelje počnem da hodam bez pomoći štaka. Kako mi je dr Vukosav rekao, negde od juna moći ću da krenem i s lakšim treninzima i biću spreman za narednu sezonu.



Zanimljivo je da je Yon-Meri postao miljenik navijača, uprkos tome što još uvek nije debitovao za prvi tim.

-Čudo je to što su me navijači jako brzo prihvatili, a da nisam ni jednom obukao dres Vojvodine u zvaničnoj utakmici. Osećam njihovu ljubav i želju da konačno zaigram i zato sam tužan, razočaran, čak i besan što mi se sve ovo s povredom dogodilo. Izvinjavam im se što sam im slomio srca i obećavam da ću učiniti na terenu sve kako bih ih usrećio kada se budem vratio. Želim da dam pun doprinos rezultatima Vojvodine, a navijačima se zahvaljujem na podršci koju mi pružaju i poručujem im da ih volim.



David Kohija se praktično ni od kuda pojavio zimus u kampu Vojvodine u Beleku i dve sedmice proveo na probi među crveno-belima. Tadašnji šef struke Zoran Marić odlučio je da mladi Gruzin dođe s ekipom u Novi Sad i potpiše jednoipogodišnji ugovor, ali ga od tada nema u konkurenciji za ekipu.



-Iskreno, nadao sam se da ću pronaći novi klub kada sam se zimus obreo u Beleku – objasnio je simpatični fudbaler. – Igrao sam u klubovima iz Rusije, Ukrajine, Belgije i Moldavije, ali sam želeo da dođem u jaču sredinu i potvrdim se kao igrač. Kada sam dobio priliku da treniram s igračima Vojvodine, trudio sam se maksimalno, a novi klupski drugovi su me izvanredno prihvatili. Ta podrška mi je prijala i nosila me je u želji da pružim 100 odsto mogućnosti. Ipak, evo, još nisam debitovao za novosadski klub, već treniram i čekam šansu.



Nisam imao priliku da razgovaram s trenerom Zagorčićem o svom statusu, ali znam da moram da budem uporan i da radim maksimalno kako bih se izborio za priliku. Iako osećam malu nervozu zbog činjenice da ne igram, mislim da sam psihološki spreman da čekam i pronađem mesto u talentovanoj ekipi Vojvodine.

Nije baš najjasnije koja je primarna pozcija Davida Kohije u timu. Stigao je kao štoper, posle je igrao trening utakmice i na poziciji defanzivnog veznog, a u mladoj selekciji Gruzije nasupao je na mestu levog beka.



-Ni sam više ne znam koja bi bila moja osnovna uloga u timu. Univerzalac sam i igram ono što mi treneri kažu. Iskreno, žao mi je što ne igram, jer sam pričao s mojim manyerom koji mi je rekao da i u reprezentaciji Gruzije računaju na mene, ali samo pod uslovom da igram u Vojvodini. To mi daje dodatnu snagu i tera me na maksimalno zalaganje. Inače, sve mi je lakše u lepom  Novom Sadu, jer sve bolje razumem srpski i sve se bolje snalazim u novoj sredini. Još samo da se izborim za mesto u prvom timu, sve će biti kako sam samo poželeti mogao – istakao je David..



A. Predojević