GRADONAČELNIK NOVOG SADA ŽARKO MIĆIN SPECIJALNO ZA „DNEVNIK” Nastavićemo da ulažemo u Novi Sad budućnosti

Otvoreno je 14 novih fabrika. Do kraja godine biće otvorena još jedna, petnaesta - rekao je u untrvjuu za „Dnevnik” gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin odgovarajući na pitanje da oceni prvih sto dana od kako je na čelu najvećeg vojvođanskog grada. 

Kao gradonačelnik, i kao čovek, vodim se uverenjem da isključivost ne predstavlja najbolji politički argument. Smatram da ne postoje teme o kojima ne može da se razgovara

- U gradu radi 900 IT kompanija. Prosečna zarada u martu je u Novom Sadu iznosila 127.765 dinara, odnosno gotovo 1.100 evra. Najbolja potvrda da se grad dobro razvija jeste činjenica da je budžet za 2025. godinu planiran u iznosu od 44 milijarde i 515 miliona dinara. To je skoro tri puta više nego 2012. kad je budžet iznosio 17 milijardi. A rebalansom će taj iznos biti još veći. Još snažnije ćemo nastaviti da ulažemo u sve delove grada. U razvoj komunalne infrastrukture. U gradnju novih škola, vrtića i domova zdravlja. U nove fabrike. Nastavićemo da ulažemo u Novi Sad budućnosti - ističe Mićin. 

Koji su najveći problemi koje ste zatekli i šta je najvažnije što je urađeno za ova tri meseca?

- Većina problema nastala je zbog neusvajanja budžeta, jer je rad Skupštine grada bio blokiran više od tri meseca. Grad tri meseca nije mogao da pokreće nove investicije, jer je bio u privremenom finansiranju. Mnogi važni projekti su bili na čekanju. Usvajanjem budžeta stvorili su se uslovi da pokrenemo mnoge važne investicije. Uspeli smo ra rešimo pitanje vodosnabdevanja i ukinemo noćne restrkcije vode. Pokrenuli smo javnu nabavku za parterno uređenje u ulici Modene, iznad podzemne garaže, koju će investitor zavšiti, u skladu sa ugovorom do kraja jula. Završen je pregled svih javnih objekata u vlasništvu grada, i sada stručni tim radi analizu rezulata, na osnovu koje će izraditi predlog mera koje treba preduzeti. Paralelno sa pokretanjem novih projekata, pažljivo smo pratili realizaciju velikog broja projekata započetih u ranijem periodu. Od nove toplane, novih škola i vrtića, do izgradnje i rekontrukcije ulica, razvoja vodovodne i kanalizacione mreže, do širenja međunarodne saradnje sa drugim gradovima. Posebno je važno što je otvoren olimpijski bazen u Futogu, koji sa svim pripadajućim spoljnim terenima, dečijim igralištima i teretanom na otvorenom, i uskoro modernom teretanom u sklopu bazena, čini vrhunski sportski kompleks koji je na usluzi građanima i sportistima. 

Od prvog dana suočili ste se sa nesaradnjom opozicije, protestima. Pozivali ste na dijalog. Vaša pružena ruka nije prihvaćena. Šta je, po vašem mišljenju, razlog što dijalog nije uspostavljen?

- Za dijalog je potrebno dvoje. Opozicija tokom poslednjih šest meseci politički dijalog vidi u isključivosti, blokadama, širenju atmosfere haosa, uznemiravanju javnosti, ugrožavanju slobode govora, kretanja i bezbednosti svih koji ne dele njihove političke vizije. Takva politika punih šest meseci zasnivala se na ideji da se vlast može promeniti na ulici, demonstracijama i protestima. Svaki neuspeh neminovno dovodi do frustracije, a frustracija vodi u isključivost i agresivnost. Setite se napada na dekana Patrika Drida. A podlednji incident, kad su fizički napadnuti studenti Miloš Pavlović, Luka Lalošević i Vladimir Balać, dao je celom društvu još jednu potvrdu do čega može da dovede takva politika. 

Cela moja porodica i ja pijemo vodu iz vodovoda. Kao i svi moji prijatelji. Nemam nikakvu dilemu da je voda u gradskom vodovodu u Novom Sadu dobrog kvaliteta i kontinuirano ispravna za upotrebu

Kao gradonačelnik, i kao čovek, vodim se uverenjem da isključivost ne predstavlja najbolji politički argument. Smatram da ne postoje teme o kojima ne može da se razgovara. Da ne postoje neslaganja i nesporazumi, koji ne mogu da se prevaziđu kroz demokratsku debatu i razmenu argumenata. Razvoj Novog Sada i dalje unapređenje kvaliteta života Novosađana, i svih građana Srbije, predstavljaju prioritet kojem moraju da teže svi učesnici u političkom životu. To je imperativ kojem treba težiti. Blokade ne dovode do progresa, već do nazadovanja. 

Poslednji primer je inicijativa za podizanje spomen-obeležja stradalima i povređenima usled pada nadstrešnice.

- Tragedija koja se dogodila 1. novembra duboko je potresla sve Novosađane. Zato sam 29. maja Savetu za kulturu Skupštine grada uputio inicijativu da se na mestu nesreće podigne spomenik koji će predstavljati trajan materijalni trag na živote koje smo izgubili, i tragediju koja nas je zadesila. Spomenik kao osnovne elemente mora imati napisana imena žrtava i povređenih, kao i informacije o tragičnom događaju. Mi tom pitanju pristupamo odgovorno, s dužnim pijetetom, saosećanjem i solidaronošću. I želimo da spomenik bude izgrađen kroz dijalog u koji bi bili uključeni svi građani Novog Sada, i porodice stradalih. Savet je tu inicijativu prosledio nadležnim institucijama – Zavodu za zaštitu spomenika kulture i JP „Urbanizam”, radi stručne ocene. 

Zanimljivo je da inicijativu nisu podržali odbornici opozicije, već su demonstrativno napustili sednicu Saveta za kulturu i širili neistine i obmane da nisam hteo da prisustvujem sednici Saveta. Na sednicu nisam došao jer me predsednik Saveta nije pozvao, zato što se u ovoj fazi razmatranja i prikupljanja stručnih mišljenja od nadležnih institucija, inicijativa ne obrazlaže. Ali to ću svakako učiniti, u narednim fazama, kada me predsednik Saveta pozove. Bez obzira na ovako nekorektan postupak opozicije, ostajem otvoren za svaku vrstu dijaloga po pitanju postavljanja spomenika, jer je to tema koja po svom značaju prevazilazi sve naše političke antagonizme i neslaganja. 

Govorili ste i o ideji da se, mimo zgrade železničke stanice,  uspostavi železnički saobraćaj iz Novog Sada i time stanica u Petrovaradinu  rastereti. Pojasnite nam tu ideju.

- Nakon otvaranje brze pruge, kojom se od Novog Sada do Beograda putuje za 36 minuta, povećao se broj Novosađana koji putuju u Beograd, ali i broj putnika koji svakog dana dolaze u Novi Sad. Stanica u Petrovaradinu nema dovoljne kapacitete da prihvati tako veliki broj putnika. Ona je isuviše mala i preopterećena. A nakon što bude otvorena pruga do Subotice, i dalje do Budumpešte, broj putnika će se još više uvećati. Zato je neophodno da nadležno Ministarstvo i preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije” razmotre mogućnost da se u što kraćem roku obave adekvatne analize, i obezbedi pristup na perone, u delu stanice koji nije povezan sa glavnom zgradom, kod koje se desila tragedija. Očekujem da će nadležni državni organi, u što kraćem roku razmotriti uređenje funkcionisanja železničkog saobraćaja u skladu sa potrebama Novog Sada i Novosađana. 

Razvoj Novog Sada i dalje unapređenje kvaliteta života Novosađana, i svih građana Srbije, predstavljaju prioritet kojem moraju da teže svi učesnici u političkom životu. To je imperativ kojem treba težiti. Blokade ne dovode do progresa, već do nazadovanja

Obećali ste rešenje za vodosnabdevanje u gradu. Šta je urađeno šta još sledi da leto prođe bez restrikcija? Koliko je to realno?

- Zahvaljujući tome što smo zajedničkim naporima završili regeneraciju bunara BHD 5 i BHD 10 na Ratnom ostrvu, i BHD 5 na Petrovaradinskoj adi, sredinom maja ukinute su restrikcije vode u Novom Sadu. Pre regeneracije, ova tri bunara imala su kapacitet od 140 litara. Njihov kapacitet je sada dupliran na 280 litara u sekundi. Svi ovi radovi omogućili su nam da dugoročno stabilizujemo vodosnabdevanje u gradu. 

Do kraja ove godine očekuje se otvaranje fabrike automobilske industrije SHAC iz Šangaja, koja u Novom Sadu otvara svoju prvu fabriku i Evropi, u šta investira 40 miliona evra

Međutim, to nije sve. Nastavićemo da ulažemo u razvoj vodosnabdevanja. Do kraja godine regenerisaćemo još tri bunara. A posebno je važno što ćemo utiskivanjem novih drenova u funkciju vratiti bunar BHD 3 na Štrandu, koji je isključen iz sistema vodosnabdevanja još 2008. godine. Takođe, utiskivanje novih drenova uradićemo i u bunaru BHD 3 na izvorištu Ratno ostrvo. Sa ta dva bunara dobićemo još 120 litara vode u sekundi. Uz to, počećemo neophodna geološka istraživanja i bušenje novog bunara na Petrovaradinskoj adi. A pošto se Novi Sad ubrzano razvija, kako bismo obezbedili stabilno vodosnabdevanje za sve građane i u budućnosti, planiramo da izgradimo novu fabriku vode. 

Kakvu vodu piju Novosađani?

- Cela moja porodica i ja pijemo vodu iz vodovoda. Kao i svi moji prijatelji. Nemam nikakvu dilemu da je voda u gradskom vodovodu u Novom Sadu dobrog kvaliteta i kontinuirano ispravna za upotrebu. To garantuje Institut za javno zdravlje Vojvodine, kao najreferentnija institucija u Vojvodini, u kojoj radi veliki broj stručnjaka i naučnika međunarodnog renomea. U Novom Sadu je kvalitet vode za piće strogo regulisan i kontinuirano se prati. Prati se veliki broj različitih parametara. Na dnevnom nivou u laboratoriji JKP „Vodovod i kanalizacija”, a Institut za javno zdravlje Vojvodine radi redovne i vanredne kontrole. Kontroliše se oko 558 uzoraka, koji se uzimaju sa 558 mesta u celom gradu i svim prigradskim naseljima. S tim da se svakog  dana uzima uzorak sa glavnog rezervoara. U slučaju da se ustanove bilo kakvi nedostaci, preduzimaju se hitne mere. 

Ponavljam, Novosađani ne moraju da brinu, voda u rezervoarima pijaće vode, i distributivnoj mreži je apsolutno mikrobiološki ispravna. Zahvaljujući uspešnoj regeneraciji tri bunara, „Vodovod” je pristupio ispiranju GAU filtera, u fabrici vode. Ispiranje filtera od granulisanog aktivnog uglja, predstavlja važan deo procesa u obezbeđivanju visokog i stabilnog kvaliteta vode za piće koja se distribuira potrošačima.

Bili ste u Kini i razgovarali o mogućim investicijama. Koja je najbolja vest koju donosite iz te velike zemlje u Novi Sad?

- Novi Sad je tokom foruma gradonačelnika Centralne i Istočne Evrope i Kine u Ningbou, gde smo imali zapažen nastup, potpisao sporazum sa gradom Hefejem o uspostavljanju saradnje u više oblasti. Širenje saradnje jača našu poziciju i konkurentnost na globalnom tržištu, i kroz razmenu znanja, ideja i tehnoloških rešenja omogućava brži rast i razvoj. Povezani gradovi privlače više investicija i samim tim imaju bolju globalnu poziciju, veći privredni rast i obezbeđuju stabilniju budućnost za svoje građane. 

Ono što je za Novosađane najznačajnije jeste dolazak automobilske industrije SHAC iz Šangaja, koja u u Novom Sadu otvara svoju prvu fabriku i Evropi, u šta investira 40 miliona evra. Otvaranje fabrike očekuje se do kraja 2025. godine, a prva serijska isporuka za evropske klijente planirana je za prvi kvartal 2027. Prva faza će obuhvatiti 19.000 kvadratnih metara, sa mogućnošću proširenja kapaciteta na do 30.000 kvadratnih metara u narednim fazama razvoja. Fabrika u Novom Sadu će u prvoj fazi zaposliti 200 radnika, od čega će čak 50 odsto biti visokoobrazovani stručnjaci, a 20 odsto radnici sa srednjom stručnom spremom. Pored toga što će obezbediti posao za 200 Novosađana, fabrika će doprineti rastu BDP-a i rastu prihoda lokalne samouprave, ali i daljem razvoju privrednih potencijala grada. U Novom Sadu svoje pogone ima nemački automobilski gigant „Kontinental”. Uveren sam da će nova saradnja sa renomiranim brendovima, poput SHAC-a, dodatno učvrstiti poziciju Novog Sada kao investicionog centra za razvoj automobilske industrije. 

Zorica Milosavljević