Стрпљиво чекају прилику

 међутим, није још увек дебитовао у званичним утакмицама, а, ево, већ је и април поодмакао. Обојица су 22-годишњаци и не губе наду да ће се доказати у дресу новосадског клуба. Популарни Мери, како су га прозвали навијачи Воше, недавно је оперисао предње укрштене лигаменте и пред њим је дужа пауза, док Кохија редовно тренира и убеђен је да ће му истрајност и вредан рад донети прилику да се докаже на суперлигашкој сцени Србије.

- По доласку у Србију желео сам да покажем све што знам, али ми је тренер Марић рекао да прво морам да скинем вишак килограма – подсетио је Yон-Мери Узуегбунам на прве дане у Новом Саду. – Напорно сам тренирао и редуковао тежину са 93 на 85 килограма и веровао да ћу добити прилику. Нисам, додуше, отишао с првим тимом на припреме у Турску, већ сам радио с јуниорима и играо утакмице за њих. Нажалост, на једном од тих сусрета у Београду доживео сам повреду предњих укрштених лигамената.



Упркос свему, нисам желео да идем на операцију, већ сам хтео да играм и потврдим да сам с разлогом дошао у Војводину. Чак сам ушао у игру у тренинг утакмици са Спартаком и постигао гол, али су лекари, на челу с нашим др Борком Вукосавом, инсистирали на томе да одем на операцију. Тешка срца сам прихватио њихову сугестију и сада се, ево, налазим у постоперативном периоду, очекујући да за две недеље почнем да ходам без помоћи штака. Како ми је др Вукосав рекао, негде од јуна моћи ћу да кренем и с лакшим тренинзима и бићу спреман за наредну сезону.



Занимљиво је да је Yон-Мери постао миљеник навијача, упркос томе што још увек није дебитовао за први тим.

-Чудо је то што су ме навијачи јако брзо прихватили, а да нисам ни једном обукао дрес Војводине у званичној утакмици. Осећам њихову љубав и жељу да коначно заиграм и зато сам тужан, разочаран, чак и бесан што ми се све ово с повредом догодило. Извињавам им се што сам им сломио срца и обећавам да ћу учинити на терену све како бих их усрећио када се будем вратио. Желим да дам пун допринос резултатима Војводине, а навијачима се захваљујем на подршци коју ми пружају и поручујем им да их волим.



Давид Кохија се практично ни од куда појавио зимус у кампу Војводине у Белеку и две седмице провео на проби међу црвено-белима. Тадашњи шеф струке Зоран Марић одлучио је да млади Грузин дође с екипом у Нови Сад и потпише једноипогодишњи уговор, али га од тада нема у конкуренцији за екипу.



-Искрено, надао сам се да ћу пронаћи нови клуб када сам се зимус обрео у Белеку – објаснио је симпатични фудбалер. – Играо сам у клубовима из Русије, Украјине, Белгије и Молдавије, али сам желео да дођем у јачу средину и потврдим се као играч. Када сам добио прилику да тренирам с играчима Војводине, трудио сам се максимално, а нови клупски другови су ме изванредно прихватили. Та подршка ми је пријала и носила ме је у жељи да пружим 100 одсто могућности. Ипак, ево, још нисам дебитовао за новосадски клуб, већ тренирам и чекам шансу.



Нисам имао прилику да разговарам с тренером Загорчићем о свом статусу, али знам да морам да будем упоран и да радим максимално како бих се изборио за прилику. Иако осећам малу нервозу због чињенице да не играм, мислим да сам психолошки спреман да чекам и пронађем место у талентованој екипи Војводине.

Није баш најјасније која је примарна позција Давида Кохије у тиму. Стигао је као штопер, после је играо тренинг утакмице и на позицији дефанзивног везног, а у младој селекцији Грузије насупао је на месту левог бека.



-Ни сам више не знам која би била моја основна улога у тиму. Универзалац сам и играм оно што ми тренери кажу. Искрено, жао ми је што не играм, јер сам причао с мојим манyером који ми је рекао да и у репрезентацији Грузије рачунају на мене, али само под условом да играм у Војводини. То ми даје додатну снагу и тера ме на максимално залагање. Иначе, све ми је лакше у лепом  Новом Саду, јер све боље разумем српски и све се боље сналазим у новој средини. Још само да се изборим за место у првом тиму, све ће бити како сам само пожелети могао – истакао је Давид..



А. Предојевић