СУСРЕТИ: РАДА НОВАКОВ, СВЕСТРАНИ МЛАДИЋ ИЗ ТОМАШЕВЦА Матурант генерације и фудбалски судија вешт с дрветом
Рада Новаков је 16. маја напунио 19 година. Овај младић из Томашевца био је вуковац у Основној школи “Младост” у родном селу, постигао је скроз одличан успех и у Електротехничкој и грађевинској школи “Никола Тесла” у Зрењанину и ових дана је у Дому ученика средњих школа “Ангелина Којић Гина” проглашен за матуранта генерације. Рада је, такође, фудбалски судија, а у својој кућној радионици бави се и израдом предмета од дрвета.
- Тренутно сам фокусиран на то да успешно положим матурски испит и да упишем Машински факултет у Београду. Завршио сам ИТ смер у средњој школи, али сам током ове четири године школовања схватио да бих много продуктивнији био на неком другом пољу - каже на почетку разговора за “Дневник” Рада Новаков.
Наш млади саговорник био је станар средњошколског интерната. Каже да ће живот у њему памтити по добром дружењу, правим пријатељима које је стекао и правилима која су морала да се поштују у дому, а која су га изградила као личност.
- Та правила су подразумевала поштовање ауторитета, односно васпитача, али и придржавање кућног реда. Такође, навикао сам се на самосталан живот. Иако сам у дому имао обезбеђену храну и смештај, у неку руку сам морао сам о себи да се старам. Тако да је то исто једно лепо искуство.
Последње две године љубитељи најважније споредне ствари на свету могли су често да га виде на фудбалском терену, и то у улози арбитра. Дели правду на утакмицама Подручне фудбалске лиге Зрењанин.
„Завршио сам ИТ смер у средњој школи, али сам током ове четири године схватио да бих много продуктивнији био на неком другом пољу”
- За позив фудбалског судије заинтересовао сам се пре отприлике три године. Пожелео сам да се опробам у тој улози, пошто волим фудбал, спорт генерално, и то ми је био начин да се бавим неком физичком активношћу. Завршио сам обуку за фудбалског судију и у пролеће наредне године почео да судим....
Дебитовао је као помоћни судија на мечу А лиге Фудбалског савеза града Зрењанина између истоимених клубова - Младости из Белог Блата и Лукићева. Убрзо се на травнатом терену појавио и у улози главног судије. Била је то утакмица одиграна на Мотелу Шумица, између Пролетера 2006 из Зрењанина и Слоге из Јарковца.
- Не могу да кажем да нисам имао трему, пошто сам осећао једну дозу одговорности. Није било лако, али сам издржао...
Каже да му је позив фудбалског судије донео пуно позитивних ствари у животу. Пре свега рад на сопственом карактеру.
- Помогао ми је да будем истрајнији и смиренији, да не подлежем лако притисцима. Осим тога, донео ми је небројена познанства, како међу осталим судијама, спортским радницима и фудбалерима, тако и међу њиховим родитељима, пријатељима, навијачима такође. Није мали број људи које сам упознао преко фудбала и са којима сам и сада у контакту. Неки од најбољих пријатеља су такође фудбалски арбитри...
С обзиром на то да воли спорт, а да потиче из милитарског села које чува од заборава банатске шоре, питали смо га да ли игра ову игру налик америчком бејзболу.
- Тако нешто да се не проба, а да сте из Томашевца, наравно да не долази у обзир. Другари и ја смо имали екипу Чоке, како гласи назив нашег дела села, и такмичили смо се на Светском првенству у банатским шорама, у јуниорској конкуренцији. То је обележило моје детињство и живот на селу. И сада се, сваког Ускрса, окупљамо и традиционално играмо банатске шоре, онако за нашу душу. Окупе се две екипе из села, понекад дођу и ривали из суседног Орловата...
Истиче да је одмалена волео да упосли руке и нешто ствара. Што год, само да нешто ради.
-За време короне имао сам више слободног времена, па сам на интернету истраживао шта бих све могао да правим. Почело је са полицама које баш и нису биле репрезентативне, а у међувремену сам опремио своју кућну радионицу и купио доста новог алата. Сада израђујем чивилуке, полице и многе друге предмете од дрвета, И могу рећи да ми иде од руке...
Текст и фото: Жељко Балабан