U Srbiji 80.000 radnika pretvoreno u najamnike

Iako je ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin rekao da se Zakon o radu neće menjati, formirana je radna grupa koja se bavi analizom, efektima i usklađenošću tog dokumenta s evropskim propisima. On je, takođe, rekao i da je u planu je donošenje nekoliko zakona, među kojima i zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje radnika. Vulin je izdvojio kao svoj neupeh što nije uspeo snažnije da utiče na socijalne partnere da se u Zakon o radu unese i deo koji se odnosi na agencije za privremeno zapošljavanje, ukazujući da je odgovornost njegova i da će to biti ispravljeno ove godine.

Dakle, moglo bi se reći da su neke promene u radnom zakonodavstvu moguće, bar u delu koji se tiče položaja radnika koji se zapošljavaju preko agencija, ali, ipak, valja sačekati. Dok se to ne desi, treba reći da je potpuno jasno da je ovakav način zapošljavanja u Srbiji, koji se popularno zove rad na lizing, sve češći i da zatvaranje očiju jednostavno nije dobro. I Vulin je izjavio da oko 60.000 radnika u Srbiji radni odnos zasniva na taj način, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sinidikata Ranka Savić smatra da ih je oko 80.000, da gotovo da nema firme ili kompanije koja ne angažuje radnike na ovaj način - javna preduzeća, državne ustanove, velike i male kompanije, privatne firme.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić za naš list kaže da je nemoguće utvrditi tačan broj onih koji do posla dolaze preko agencija za zapošljavanje, jer jedni dobijaju, a drugi gube posao, ali da je sigurno da ih je više desetina hiljada i svakako više od 50.000. Po njegovim rečima, bolje je da se pravno reguliše i njihov status nego zatvarati oči i praviti se da ih nema, a da je nedostatak zakonske regulative za radnike koji se zapošljavaju preko agencija, nažalost, tragikomična.

- Naravno, tragična je za radnike koji se tako zapošljavaju, jer su im prava svedena na minimum, a komično je da Srbija, zemlja koja s jedne strane želi da se priključi Evropskoj uniji, ignoriše postojanje ovakve vrste radnog angažmana i slepa je i gluva za veliki broj svojih građana, koji suočeni s ogromnom nezaposlenošću, pristaju da rade i po veoma nepovljnim uslovima - kaže Milić. - Zato je nephodno da se njihov položaj uredi zakonom jer će tada, ipak, biti u poziciji da znaju kakve su im obaveze, ali i prava, na šta mogu da računaju prilikom zapošljavanja, ali i kako da zaštite svoja prava i položaj.

Naime, radnici koji se zapošljavaju preko agencija imaju daleko manja prava od radnika koji rade na neodređeno vreme ili se zapošljavaju direktno kod poslovca, bez posredovanja agencija za zapošljavanje i veoma često zarada im je ispod minimalne, a ne isplaćuje im topli obrok, prevoz, prekovremeni rad. U zemlji u kojoj je mnogo nezaposlenih, više od 750.000, potpuno je jasno da oni koji se zaposle nisu u prilici da mnogo zanovetaju, traže prava ili biraju. Iako su svesni da su im prava iz oblasti rada veoma skučena, da su radnici od danas do sutra i rade kad i koliko su poslodavcu potrebni, da mogu biti otpušteni kad god to poslodavcu odgovara, a da mehanizma zaštite nema, mnogi, jednostavno, nemaju izbora, a to, sudeći prema broju onih koji tako rade, poslodavci znaju.

D. Mlađenović

Zakon će se menjati?

Zakon o radu je relativno nedavno pretrpeo izmene i dopune, a do ponovne revizije moglo bi doći u decembru. Da li će promene biti reći će ekspretska grupa, a očekuj se da se do septembra sana da li će biti potrebne nove izmene ili novi zakon, a možda ni jedno ni drugo.